Давно су уништени Првобитни Европљани, а на њихово место дођоше дивља, варварска, крвожедна и канибалска племена.
Данашњи Европљани – то су потомци варвара и канибала који су у служби Ватикана и рептилске расе.
Јудео-кршћанство и јесте религија варвара, канибала и рептила, религија огња и мача, религија мржње и зла, религија дивљих и крвожедних племена досељених са азијских висоравни и пустиња.
О некаквим измишљеним и лажним европским вредностима празнослове они који уопште не познају историју јудео-кршћанске Европе.
Свака страница јудео-кршћанске Европе јесте натопљена крвљу Белих Срба и иних хиперборејских племена.
Од појаве јудео-кршћанства у Европи не бејаше ни једног јединог дана без крви, злочина и рата!
Највеће достигнуће јудео-кршћанске Европе јесте рептилска инквизиција: вешање, дављење, одсецање глава и спаљивање живих људи на трговима.
Инквизиција је извршила најгрознији геноцид над Првобитним Европљањима.
У тренутку када је рептилска инквизиција била на врхунцу своје тираније и моћи, у свеколикој Европи једва да бејаше тридесет милиона људи!
Претила је опасност да се европски народи посве затру и нестану са лица Земље.
По своме устројству, јудео-кршћанска Европа је антицивилизацијска рептилска творевина која већ столећима спречава сваки културни, духовни, уметнички и научни развој човечанства.
Цела јудео-кршћанска и рептилска Европа јесте антисрбска и антируска.
Затирање Белих Срба и Белих Руса, као јединих преживелих Хиперборејаца, Првобитних Европљана, јесте давно установљена политика јудео-кршћанске и рептилске Европе која ће се спроводити све док јудео-кршћанском Европом буду владали ватикански архи-рептили и јудео-кршћански варвари, дивљаци и канибали.
Оно што је вредно, племенито, културно и узвишено у јудео-кршћанској Европи, све су то дела и остварења Белих Срба.
Без дела и остварења Белих Срба, јудео-кршћански Европљани би и дан-дањи живели по пећинама и раселинама.
Лирика овог тренутка
01
Духовност је будност.
Духован човек јесте будан човек.
Духован човек јесте и природан човек.
Духован човек јесте и освешћен човек, али освешћен на свим пољима и свим ступњевима Присуства.
Освешћен од најнижега до највишега ступња Постојања.
Занемаривањем најнижих ступњева Постојања не може се ни ка највишим ступњевима Постојања узрастати.
Све мора да буде заокружено у Једну Целину Свесности и Свести.
Створитељ од нас тражи да будемо Заокружени и Свеобухватни, у свим сферама, у свим световима, у свим пространствима.
Ниједна духовност, па ма она била и највиша космичка, божанска духовност, не може да виси у ваздуху, попут оног Чардака, из србске бајке, ни на Небу ни на Земљи.
02
Бели Срби у овом тренутку имају велику одговорност пред Створитељем и Васељеном.
Ово је, можда, тренутак кад Бели Срби имају највећу одговорност од самог Постања.
С једне стране, оне битне и суште стране, они морају да се припреме за Велику Мисију у Златноме добу Сварога, када ће повести – не само свеколико словесно човечанство, већ и саму Звезду Земљу – ка вишим и највишим ступњевима Божјега Постојања, а с друге стране, такође, веома важне стране, они морају да буде и освешћују свеколико давно успавано Србство у свом ужем и ширем окружењу.
То је оно повезивање Највишег са Најнижим, како би се испунила и заокружила Творчева визија Свејединства Постојања.
03
Бели Срби, пробуђени и давно освешћени, не смеју попут ноја да завлаче главу у песак, не смеју се претварати да не виде шта се у њиховом блиском окружењу тренутно дешава, те да о томе, у прави час, не обавесте и све оне давно успаване Србе који нису Бели Срби, али, ипак, јесу Срби, јесу Наши!
Бели Срби су и те како одговорни и за све оне давно успаване Србе.
Било шта да се догоди Србима, Бели Срби биће и остаће одговорни пред Творцем, јер нису на време пробудили и упозорили своје саплеменике, Србе.
Бели Срби су они који и даље и дубље и више виде и знају од осталих Срба, и баш зато су одговорни за судбину свеколиког Србства.
04
Шта се дешава у нашем блиском окружењу?
Пробудило се оно древно, праисконо зло које сатираше и уништаваше Србство кроз многе десетине минулих столећа.
Које је то древно, праисконо зло које поново прети да, и овога пута, посве затре давно успавано Србство?
То зло се зове усташтво!
Усташтво није од јуче, и није никада побеђено и протерано.
Оно се све време само лукаво скривало и потуљено прикривало, мењајући једино, попут камелеона, боју спрам тренутног окружења у даном му простору и времену.
Усташтво је, као што рекох, давно рођено, у змијском гнезду Ватикана.
Рођено је оног тренутка када су јудео-кршћани у спрези са рептилима поробили Првобитну Европу и успоставили над поробљеним европским и хиперборејским племенима најужаснију икада виђену страховладу која се зове инквизиција.
Усташтво је миљено чедо инквизиције, миљено чедо јудео-кршћанских рептила.
Цела данашња јудео-кршћанска и рептилска Европа, коју називамо Европском унијом, стоји иза повампиреног усташтва.
Одувек је и стајала!
Хрвати су само преторијанци, само нож, србосек и маљ, ватиканског усташтва.
Може се рећи, да су хрватски јудо-кршћански црни свећеници и калуђери, са све хрватском јудео-кршћанском црном црквом, пре више од два столећа, изабрани и посвећени од ватиканског архи-рептила, кога од милоште зову црним папом, за најгрозније србске крвнике и џелате, будући да та хибридна раса и води порекло од најкволочнијих човеколиких рептила и звери.
05
Само бесловесни и злонамерни Срби могу да се надају да ће Европска унија осудити повампирено усташтво.
Усташтво је поглед на свет, поетика и философија Европске уније и Ватикана, као и читаве јудео-кршћанске Европе.
Сваки јудео-кршћанин је, како мушког тако и женског пола, у дубини своје душе – усташа!
Он можда није кадар да чини такве грозоте и злочине, какве су чинили хрватски усташе, свећеници, фратри и калуђери у Јасеновцу, Јадовну, Пребиловцима и другде, али својим чињењем или нечињењем, својим верским, религијским и идеолошким опредељењем, у сваком случају стоји, и стајаће, иза усташтва и, подржаваће га, вазда и навек.
Усташе су најкрволочнији јудео-кршћански и ватикански крсташки ред.
Њихов задатак је, и њихов завет са црним папом и црним богом, коначно истребљење Белих Срба.
06
Верујте, да ми није било лако да све ово искажем и запишем, али морао сам.
Не бих могао да узрастам у вишим духовним и божанским световима, да не рекох и не писах ово што рекох и писах.
Неколико пута сам морао да прекидам ово писаније, јер су на мене били усмерени жестоки удари црних и мрачних, тако да сам једва ово издржао.
Али, неко је од нас, Белих Срба, морао о овоме да проговори, е, да би се разбудио и последњи успавани Србин!
Наравно, да међу нама, Белим Србима и Белим Србкињама, нема ни једног јединог разлога за страх и панику, јер ми знамо да је то древно, праисконо зло већ побеђено и уништено у вишњим световима, но, ипак, морамо бити будни и овде на Земљи, да нас та праискона звер на умору не би закачила својим последњим трзајима.
Будност је мајка сваке духовности.
Свако од ових величанствених дела која се овде свакодневно објављују и обелодањују су у ствари ЛИЧНЕ КАРТЕ писаца ових редова, којима они непобитно потврђују своју припадност Беломе Србству.
Неизмерно сам срећан што нас је оволико и што нас је свакога дана све више и више. За сво ово, наше буђење, освешћивање и отрежњење, морамо неизмерно бити захвални нашему врлом и велом песнику, који је у протеклих неколико деценија био толико упоран и тврдоглав, да ни за јоту није одступио нити устукнуо пред нашим непријатељима. И у њему, најтежим животним тренуцима, није поклекнуо већ је био достојанствен, доследан и одан Силама које је само он видео, осећао, препознавао и њима веровао, а које су га заузврат духовно одржавале на највишој разини. Све што се овде међу нама свакодневно збива и догађа, недоступно је и неразумљиво обичном свету или светини, који живи или боље рећи животари свакодневни учмали живот, живот без сврхе и смисла.
Благодарим свим Белим Србима и Србкињама на оданости Роду својему!
Љубав мора да се негује.
Љубав се не догађа сама од себе.
Ако сневаш Љубав,
ако љубиш Љубав,
онда ћеш и живети Љубав.
Љубав увек призива Љубав!
Љубав ће,
зацело,
призвати Љубав
и из најудаљенијих звезданих јата.
Прва Љубав рађа Другу Љубав.
Друга Љубав рађа Трећу Љубав.
Трећа Љубав рађа све ине љубави овога света.
То је Свето Тројство Васељене:
Трећа Љубав јесте Мајка свих љубави,
у свим овостраним
и оностраним световима.
На обали великог Антлања
на песку од злата-камена,
певају беле птице…
Сањају живо – белине и плаветно небо.
Некад у подне једногa доба
ходале су стопе белих дјева
и играле се косе русе
са скривеним ветра прстима…
Вајтмани су донели жар доба.
Јер у срцима живих мудраца
сијаше тада светло живота.
Не беше корење пустила злоба.
Векови као валови времена прођоше.
Заборава вео и сете донеше…
а Антлањ неста стари…оде у слави…
што пре пада још у њем’ беше.
Снови су деце светла свети.
Они за време не хају…
Без-смртно сјајни, дивотно лепи,
к’о дрво живота у Божјем гају.
И однели они кроз времена капије,
свеже убране светлосне снопове,
са живот-гроздова Вилинских лоза
и душо-будне свете плодове…
И такли су сваку искру у Етру…
донели топлу ватру свету,
и Вишњу и Грозд од дивот-дрвета
саткану мило од живога светла.
И тако се зби!
Да у трену ван времена
оживе сва срца Богова,
да оде и арије звоне!
Да најбоље прође кроз окно лепота,
и временску капију све,
да свуда се излије свети дах живота
јер поново Љубав сједињује.
На Антлању…
Светлом од чистог Етра
сјакти кроз вечност
печат Творца.
ВИЛЕЊАКОВА РАЗЈАСНИЦА УЗ ОВУ ПЕСМУ
Читам песму, а као да гледам живе слике које се нижу једна за другом из Златног доба Лемурије, давно минулог доба Пра-Исконије, када Земља бејаше Плава Звезда и када су се на Земљи, истовремено, могла видети Два Сунца: Бело Сунце, обдан, и Плаво Сунце, обноћ.
То бејаше доба пре појаве људи у овоме личју и обличју, доба када су на Земљи обитавали Плави Богови са Плавога Сунца, у заједници са етарским и светлосним бићима – што исијаваху из себе беле и плаве зраке Првобитне Светлости – божанским бићима која ћемо, зарад бољег и јаснијег разумевања, назвати белим и плавим вилењацима.
У Златно доба Пра-Исконије (Лемурије) Звезду Земљу обгрљаваше, опасаваше, обујимаше огроман и чудесан, дивотан и несагледан Водеан-Етар, Вода-Етар.
У средини огромног Водеана-Етра плуташе дивовско Острво-Копно, несагледно Острво-Копно што бејаше растресито и флуидно, прозрачно и живуће, док на самом Пупку Острва-Копна узрасташе Исполинско Дрво, Дрво Живота, које на све стране исијаваше белу, плаву и љубичасту светлост исцељујућег и васкрсавајућег божанског дејства.
Ово су моја вилењачка јасновиђења произишла из скривеног унутарњег бића и суштаства ове дивот-песме Милорада Максимовића.
Драган Симовић
Кад год чујете неку лошу или ружну вест, ви је одмах одбаците и поништите.
Преокрените је и преиначите у вишњим световима, у Акаши.
Све лоше и ружно преокрећите на добро и дивотно.
Ни једну ружну вест из медија не прихватајте.
Сваку ту вест вратите натраг пошиљаоцу, онако како поштару враћате нежељено писмо.
Све што ви не примите, то се враћа пошиљаоцу.
Ко је пошиљалац свих лоших и ружних вести у медијима?
Пошиљалац је увек архи-рептил, газда свих рептила, који час борави у Ватикану, час у Лондону, час у Бриселу или Вашингтону.
Догодиће вам се само оно што прихватите.
Ово запамтите једном заувек: догодиће вам се само оно што поверујете да ће вам се догодити!
Ако не поверујете, ако одбаците и поништите, у својим мислима и визијама, неће вам се ни догодити.
Заиста неће!
Рептили владају преко страха.
Изван поља страха они немају никаквих утицаја, никаквих моћи.
Њихова моћ је сразмерна вашем страху.
Колики је ваш страх од њих, толико утицаја и моћи они имају над вама.
Ако немате страха, они беже од вас као миши пред мачком.
Свим западним народима влада страх од рептилије.
Не влада рептилија, већ страх од рептилије!
И Србијом влада страх од рептилије.
У Србију је преко лажних, хибридних, клонираних Срба-политичара, који данас држе све полуге власти и моћи у Србији, ушао страх од рептилије.
Да ће србски народ да захвати толики страх од рептилије, то ја некада ни замислити нисам могао!
Зато и кажем, да су ови србски политичари нама подметнути, однекуда или ниоткуда, као кукавичје јаје.
И, не само да су нам политичари подметнути, већ нам је подметнут и цео један народ – народ лажних, хибридних, клонираних Срба!
Само у Белих Срба нема никаквога страха.
Бели Срби су Раса унутар расе!
(Обратите пажњу на велико и мало слово!)
Поновићу: Бели Срби су Раса, виша звездана раса, унутар хибридне расе Срба.
Од хибридне расе Срба настали су сви измишљени, хибридни, клонирани рептилски народи на овим балканским просторима.
Могло би се и овако рећи: сви измишљени балкански народи, у нашем ужем и ширем окружењу, јесу хибриди од хибрида, клонови од клонова.
Отуда толика мржња у њих према нама, Белим Србима!
Из свих овостраних
и оностраних божанских светова
кренули су већ
Сварогови ратници светлости,
да припомогну Свароговим
ратницима и ратницама светлости
на Плавој Планети –
која ће ускоро прерасти у Плаву Звезду –
у великом светом рату
против тамних и мрачних,
који су завладали Плавом Планетом
пре много еона,
те да их заувек протерају
из овог звезданог јата
у простанства с ону страну црних рупа
где се одвија престварање
свега тамног и мрачног
у Васељени.
Почетак је нове школске године.
Присетих се времена када су моја деца, пре много лета, полазила у школу.
Говорио бих им скоро свакога дана, подсећајући их вазда изнова и опомињући: У школу не идете да се образујете, да се развијете у самосвојне личности, већ да вам поробе ум, да вам пониште машту, визије и снове, те да, на крају, од вас направе медиокритете, корисне осредњаке и идиоте.
Није ми уопште било важно какве ће оцене, какав успех имати моја деца – јер, у крајњем, сваки успех је, ипак, некакав успех! – већ, да се што више сачувају од ватиканско-језуитског система поробљавања ума, душе и духа, од рептилске социјализације и кастрације те, да што више остану своја на своме, да мисле својом главом и осећају својим срцем и својом душом.
Сад ће тамо неко, у дубокој позадини, рећи: па, то је немогуће!
Могуће је, и те како је могуће!
Моја су се деца сачувала, не само у основној школи, но, и у свим потоњим школама, све до свршетка студија, на факултету или академији.
Да својој деци нисам тако говорио од првога разреда основне школе, по свој прилици – а и уверен сам у то! – никада и не би дошла до факултета или академије, нити би икада пронашла свој пут.
Школу овакву каква јесте требало је одавно укинути!
Ту се деца нити образују нити васпитавају, већ се све време, над њима, једино спороводи рептилска социјализација, кретенизација и кастрација сваке врсте.
Деца се у школи заглупљују и затупљују; убија им се машта и стваралачка имагинација; поробљава им се ум, душа, свесност и дух, да бисмо, на концу школовања, добили корисне осредњаке, персоне и идиоте који ће унапред, без икаквог бунта, пристајати на сваки вид задатог живота.
И, надасве, сва та знања која се у школи стичу јесу лажна, безвредна и безначајна.
Ја овако васпитавах своју децу, а ви чините како вам драго!
Када бисмо били видовити, када бисмо имали видовита знања богова, и када бисмо могли да сазерцавамо из петог пространства, тада бисмо видели, да се планете, звезде и сунца крећу по енергетским поткама-стазама Етра, да се крећу онако како се воз креће по шинама; видели бисмо да су свуда невидљиве потке-пруге у Васељени; видели бисмо да су планете, звезде и сунца причвршћене за своје енергетске шине-орбите Етра те да је све, у Васељени, прорачунато, измерено, изграђено, створено и доведено до самог Савршенства, до Савршенства свих савршенстава.
И још бисмо видели, да смо преко својих енергетских потки-стаза – невидљивим најтананијим светлосним и енергетским нитима, преко пупка и срца – повезани са свим планетама, звездама и сунцима у Водеану Етра, као и то, да без престанка шаљемо једни другима мисли, осећања, речи и све ине врсте вести, објава, знања, сазнања и порука, да смо, у самом суштаству, Једно Једнијато Поље Живота.
Етар је највећа тајна, највећа мистерија не само за научнике, материјалисте и позитивисте, већ за све нас, за наш скучени ум.
Будући да научници, рептилски материјалисти и позитивисти, нису могли да одгонетну загонетку, тајну и мистерију Етра, они су Етар једноставно избацили из свих књига, уџбеника и научних програма, рекавши како Етар не постоји!
Само је један један једини научник над научницима, геније над генијима, Онај који бејаше повезан са Вишњим световима, Белим Боговима и Акашом, уважавао Етар и, управо је, благодарећи Етру, и створио у овоме свету чуда над чудима.
Без Онога који је сишао Одозго, а чије име у овоме свету бејаше Никола Тесла, не би на нашој планети ни било ових тананих космичких комуникационих, информационих технологија које изравно происходе из Водеана Етра.
Највећа тајна и мистерија Етра огледа се у томе, што свака вест, објава, информација бива истовремена, истотренутачна на сваком месту, на свакој тачци Водеана Етра.
Не може се рећи, да се вест, објава, информација креће брзином толико и толико милиона или милијарди пута већом од брзине светлости, јер никакве брзине и нема, зато што је та информација истовремена, истотренутачна свуда и у сваком трену!
Е, на том начелу функционише и наш унутарњи космонет, наш унутарњи свет, а преко унутарњег света и космонета ми бивамо повезани са свим видљивим и невидљивим, овостраним и оностраним световима у Водеану Етра, у Водеану Свести – бивамо повезани са Творцем, са Извором Живота!
Зашто вам о овоме пишем?
Зато што ће се Бели Срби у блиској звезданој будућности, у Златно доба Сварога, бавити превасходно овим знањима, сазнањима и технологијама, што ће, како једном приликом сликовито рече Тесла, трговати светлошћу и усрећити свеоколико човечанство!
Сва ова тренутачна дешавања на Земљи не смеју уопште да се тичу Белих Срба, нити да се Бели Срби упуштају у било какве ратове које ће извати црни рептили, већ да усмере и свој поглед, и своје мисли, и своја осећања према далеким звездама, према властитој звезданој будућности у којој ће морати да обаве своје Посланство, своју Мисију.
(Вилуши, и свим бајним вилама –
песничким музама!)
Како се примиче јесен,
тако се у моју душу
све више
и све дубље
увлачи нека праискона,
онострана студен;
туга,
и сета од века.
Дах ране јесени
осећам као дах
блиске смрти на рамену;
дах, студен и леден,
што мрзне крв у жилама,
леди узвишене мисли ума
и најдивотнија осећања
срца и душе.
Вазда бих се,
на почетку сваке јесени,
у себи запитао:
а да ли ћу дочекати
следеће пролеће?!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 