На светлосним струнама

наше божанске душе,

 младе, тек рођене,

 млечно-беле звезде –

у неким далеким

звезданим јатима –

творе дивотну

вилинску свирку –

 далеко и дубоко

у вечности –

с ону страну

свих тварних,

појавних

 и видљивих светова.

Лирски записи

 

Колико смо повезани са Природом, толико смо самосвесни и духовни.

Ако Природу не откријемо у свом унутарњем бићу, онда ни себе нећемо открити и упознати.

Природа је у нама и око нас.

Све је Природа, све је Род.

Онај ко није повезан са Природом, не може бити племенит, узвишен и духован.

Људи који не воле Природу, делују ћакнуто и бесловесно.

Никакве божанске доброте и племенитости не може бити у њима.

Сва знања и све мудрости света и светова, преламају се кроз жижу Природе.

Акаша је у Бићу Природе.

Природа није само на Земљи, већ је то Васиона.

Она је присутна и у Духу Стварања.

Планете, сунца, звезде, сазвежђа и звездана јата чине Биће Природе.

Мајка Природа – то је Мајка Васељена.

Лирски записи

 

01

Праискони плаво небо, понад зелених крошања липа и смеђих кровова банатских кућа.

Одавно нисам видео праискони плаво небо, и беле голубове у небеској плавети.

Верујем, и знам, да ће се у Новоме добу све вратити у праисконо и првобитно стање.

Васкрснуће Природа, васкрснуће Земља, васкрснуће Човек, као што све навек васкрсава.

Мора све изнова да се роди, за Ново доба Духа Стварања.

02

Пашће све што је паду склоно.

Немојте жалити за оним што је пало, јер је морало да падне.

Поглед уприте у звездано небо, у далека сазвежђа и звездана јата, у Праискону Светлост која надолази из Срца Неба, из Језгра Галаксије.

Ваш пут нека буде Пут Светлости!

03

Не размишљајте о овосветовним стварима.

Све је то трулежно и пролазно.

Све је то тек од данас до сутра.

Ви сте добили вечан живот, и све ваше мисли морају бити усмерене према Вечности.

Вечност вас одавно чека и, само од вас зависи, да ли ћете ући у Вечност или остати у Пролазности.

04

Све се убрзава у свету и световима.

Све се убрзава и све се згушњава.

Згусните и ви своје мисли, своје речи, своје снове, своје визије!

Згусните сва времена у ово време, згусните све тренутке у само један тренутак – у овај тренутак!

Нека се руши свет, нека се руше царства, царевине и краљевине – ви останите у свом унутарњем бићу!

И будите смирени и мирни!

Јер, ви сте Хиперборејци, потомци Белих Срба и Белих Богова.

Лавеж паса из далека,

 хук сова у крошњама липа,

и лепршав дашак

над водом широком.

Пловимо у ноћи,

 про поља уснулих у равници,

звездана јата и ја.

 

Још сам као дете видео,

да је Човек Бог

који није завршен;

 Бог који није до краја уобличен,

 и доведен до Савршенства,

 да би, уистини, био Бог!

У мојим  детињим сновима

 и јасновиђењима,

Човек је Бог у покушају,

Бог у зачетку,

Бог напола створен,

Бог без Божјег Савршенства.

Лирски записи

01

Да је наступило Ново доба, осећа се и по томе што се Небо убрзано низводи на Земљу.

Истовремено и упоредо на Земљи обитавају и божанске и бесовске душе.

У једном те истом трену чујемо вести о ужасним злочинима од којих се згрозимо, и вести које нас вазносе у плаветне небесне и божанске висине.

Упоредо и истовремено мед нама живе како богови и богиње из Трећега Неба, тако и човеколика бесовска бића из најдоњих и најмрачнијих светова.

Све је на Земљи усковитлано и усталасано, енергије се просто сударају попут олујних облака и, у сударању витлају и ваљају све пред собом, за собом и око себе.

Божанске душе бивају све боље, а демонске душе бивају све горе.

Што је већи прилив Светлости из Галактичког Језгра, све је већа пометња међу демонским душама.

Демонске душе осећају и виде да им истиче време боравка на Земљи и, док напуштају пространства Земље, гледају да што више зла и злочина оставе за собом.

Још само мало, и Земља ће од Планете узрасти у Звезду.

Тада ће на Звезди Земљи обитавати само божанске и стваралачке душе, које ће Звезду Земљу, без престанка, да узносе на још више ступњеве Божјега Стварања.

02

Липа под самим прозором собе у којој пишем ове лирске записе.

Упоредо гледам у крошњу липе и на екран лаптопа.

Све мисли и визије што се сливају у речи на екрану пролазе прочишћење кроз бујну крошњу липе.

Липа и ја заједно пишемо песме и лирику.

Можда више липа него ја!

Свето и божанско дрво наших хиперборејских предака, скоро да својим гранама додирује окна на прозору моје собе.

03

Ноћас ми је, и јутрос, било веома тешко.

Знам да се то и вама дешава.

Оно што је тешко, некад бива лако; а што је лако, некад бива тешко.

Јер, нема добитка без губитка!

Да бисмо нешто ново добили, нешто старо морамо да изгубимо.

Ово је време убрзаног, великог поспремања и чишћења душа.

Све божанске душе морају да прођу кроз појас таме, да би избиле на Пропланак божанске Првобитне Светлости.

04

Ново доба почиње од Србије.

Енергије и дејства Новога доба најпре се осете у Србији, па се од Србије – која је Галактички Стожер – распростиру у виду концентричних кругова (по хоризонтали) и удвојених галактичких завојница (по вертикали) целом Мајком Земљом.

Све што ће се у свету и на Земљи догодити, увек почиње од Србства и Србије.

Зато што је Србија Пупак Света, Звездана Оса повезана са Галактичким Језгром.

Земљо вукова и курјака
Што светлиш у искри зенице
Коју сунце украде оку
И запали са њом вeчну ватру
На жици наше дангубице

Лирски записи

 

Вечерас ми се, однекуд, јави пуковник Боги Стојменовић.

Вели ми, да је читајући моје лирске записе, видео и осетио, да водим велики унутарњи рат, те је похитао да ми припомогне.

Богови нам често припомажу и преко племенитих  посвећених пријатеља који бораве с нама на Земљи.

Има тренутака, кад осетим космичку усамљеност, кад ми се чини, да сам остављен и напуштен од свих, остављен и напуштен од богова и Створитеља, остављен и напуштен од духовних бића из виших светова.

То траје један тренутак, али тај један тренутак је некада читава вечност!

Тада ме истовремено обрхрва и праискони страх, страх првобитног човека – Праисконца.

Иако сам све време радио на савладавању, побеђивању и превазилажењу страха, страх ме, ипак, попут дивље звери, заскочи на неком скровитом делу пута, мучки и изненада.

Сви смо ми потребни једни другима, сви ми спасавамо једни друге, свесно или несвесно – свеједно!

И најјачем од нас некада затреба помоћ некога најслабијег од нас.

И најслабији међу нама, у неким  тренуцима, спасава онога ко је најјачи од нас.

Сви смо ми, истовремено, и јаки и слаби.

 Наиђе време када најјачи бивају најслабији, као што и најслабији, у неким тренуцима, бивају најјачи међу нама.

Не смемо бити ташти и горди, не смемо одбијати помоћ пријатеља, јер помоћ пријатеља негда бива помоћ самог Бога.

Бог нам преко пријатеља и добрих људи вазда припомаже.