Лирски записи

 

Ако знамо да је живот без почетка и свршетка, онда немамо чега да се плашимо.

Живимо свој живот достојно слободног, самосвесног и самобитног човека.

Живимо свој живот пуним грудима, пуним срцем, пуном душом, пуним духом, пуном свешћу.

Живимо и радујмо се животу.

Тако најлепше и надивотније благодаримо Ономе који нам је даривао вечан живот, живот без почетка и свршетка.

Посматрајмо и сазерцавајмо свет очима Божјег бића, очима самосвесног и самобитног Србина.

Освестимо у свом унутарњем бићу и суштаству: шта значи бити Србин, шта значи бити Србкиња.

Имајмо свој став, своје мишљење о Србству, о својим прецима и потомцима.

Повежимо и упознајмо потомке са прецима – ми смо њихова спојница и повезница.

Ми смо одговорни и за једне и за друге.

Они ће кроз нас да се сретну и упознају; ми смо и једнима и другима живо огледало.

Какви смо ми, такви ће и они бити.

У свету постоје разне расе, разни народи, разни људи и разне личности.

Угледајмо се на најчеститије, најпаметније, најхрабрије, најмудрије и највредније.

Не угледајмо се на мртворођене, на оне који нису ни један једини дан живели достојно самосвесног и самобитног човека; не угледајмо се на оне који попут марве бесловесне преживљавају у чопорима и крдима; не угледајмо се на оне који се ваљају у каљузи разврата и блуда, на оне који ће свој псећи живот завршити у курвалуку и простаклуку, и који никада неће ни бити свесни да су рођени;  такви ће са света отићи онако како су и живели – као псине луталице, без сврхе и смисла.

Будимо снажне, јаке, неустрашиве и божанске личности којима ће се дивити сазвежђа и звездана јата, којима ће се дивити и дичити како далеки преци тако и још даљи потомци.

Будимо непоновљиви.

Будимо космички и божански бесцен драгуљ.

Будимо галактички ратници и посвећеници; будимо они којима ће и Сунце и све звезде у Васељени, као и сва ина духовна бића из тајинствених светова, без престанка припомагати на остварењу узвишених снова, визија, идеја и замисли.

Не сумњајмо, већ верујмо у себе, и – бићемо!

Лирски записи

 

 

Пуковник Боги Стојменовић.

Има близу осамдесет година, а духом је крепак и чио, као младић од двадесет лета.

Често ми се јавља.

Увек се јави кад треба, са сврхом и смислом, јави се у прави час.

Јавља се да нешто каже, предложи, препоручи и разјасни, да ме подсети на нешто што, можда, знам, али не знам да знам.

Постоје у нама нека скривена праискона знања којих и нисмо свесни.

То је, отприлике, оно што знамо, а не знамо да знамо.

Боги је расни хиперборејски Србин, и велики посвећеник тајних, оностраних и галактичких знања о Белим Србима, о звезданој раси.

Данас ми се јави и рече, да неке нове зоре свићу над Србијом.

Није он буквално тако рекао, но ја, у ходу, његову причу преточих у стих, у песничку слику.

Нема опасности за самосвесне и самобитне Србе, поручује.

Гадови и грдила, лихвари и гуштери, биће ускоро поражени.

Србство се креће узлазном линијом, ка Првобитној Светлости, ка Духу Стварања, Истине и Светлости.

Кад год ми је тешко, кад ме обхрва туга и сета од века, кад посумњам у Србство, јави ми се неко од пријатеља, да ми припомогне да се придигнем, да се усправим и винем.

Јер сви ми падамо.

Сви ми имамо и успоне и падове.

Као што ви падате, тако и ја падам.

И ја некад треснем о ледину.

Треснем свом силином.

И мени често треба нечија помоћ.

Најчешће тражим помоћ од бића из виших духовних и божанских светова, али ми некад треба и ваша помоћ, помоћ вас, ближњих мојих.

Данас ми припомогоше пуковник Боги и Верица из Ниша.

Верица је, такође, велика посвећеница и расна хиперборејска Србкиња, самосвесна и самосвојна личност.

Она дејствује из позадине, из дубине, како би у свету остала скривена.

У овом времену, за Срсбтво и свет највише чине управо они за које не зна свет.

Они су скривени у свету, да би могли на миру, у тишини и предано да дејствују свом силином свог бића, свог срца, своје душе и свог духа.

Некад је од њих довољна једна једина реч из душе и срца.

Реч праискона и чиста која буди и покреће уснуле народе и светове.

Као што рекох, Верица је једна од тих и таквих великих посвећених личности.

А знам, добро знам, да их има још.

Има их!

И гле!

у дану

који траје дуже од века,

седим под сводом

звезданих јата,

 давно уснулих

у трену вечности,

обхрван сетаном сетом

 од искони,

и милином

широм и дубљом

од ноћи.

Све песме су већ испеване,

и све приче давно испричане.

Остаје нам само

тишина од века.

Тишина од века,

и шутња –

дубока као море сиње.

Над нама, гле!

дубоко и моћно

плаво небо,

и песма девојачка,

сетна и тиха,

из поља широка,

 с вечери рујне,

 кад шљиве цвату

по присојима.

Има тренутака

кад ми се чини,

да сам погрешан човек,

на погрешном месту,

у погрешном времену,

 и у погрешном свету.

Да је било залудно

и бесмислено

 све што сам чинио,

стварао и радио,

те да ништа није имало –

нити је могло имати –

баш никаквог смисла.

Цео мој живот,

рекло би се,

бејаше један велики неспоразум,

са собом и светом.

Сваки покушај мој,

да се уздигнем и узвинем

ка нечем вишем

од јадног и бедног човека,

биваше унапред осујећен

и обесмишљен.

Кад год бих узлетео

пут плаветних небесних висина,

 нека би ме тајанствена сила

повукла наниже у понор,

 и ја бих свом тежином својом

треснуо о тврдо каменито тле.

Има тренутака

кад ми се чини,

да је човек проклет

и кажњен да буде човек,

те да нема

никакве милости и самилости

према јадном и бедном створу

који се зове човек.

Лирски записи

 

Нема тог белосветског гада који није против Срба ратовао.

Но, на нашу несрећу, свет је пун гада.

Толико је гада у свету, да је право чудо како свет још увек опстаје!

Не само што су појединци гадови, већ постоје и народи гадови.

Сви народи гадови већ столећима и тисућлећима ратују против Срба.

Народи гадови јесу, по правилу, грабљиви, готовански и паразитски, неспособни да нешто сами створе и произведу.

Такви народи су највеће грдило човечанства.

Због таквих народа готована, гадова и грдила човечанство не може да напредује и да се умно и духовно развија.

Када свет сазерцавамо са србског духовног становишта, тада дођемо до познања, да су све ратове у свету одувек водили само готовански, паразитски и дембелски народи.

Већина западних народа је готованска и паразитска, а међу њима предњаче атлантисти, предњаче англосаксонска грдила која ни за какво стваралаштво нису способна.

Ново доба човечанства наступиће онда када нестану атлантистички (англосаксонски) дембели и паразити, када нестану ти белосветски гадови који већ вековима само погане Мајке Земљу.

Ти си остварење сна

многих божанских бића

из далеке

звездане будућности.

И многих крвних предака

из далеке земаљске прошлости

 који су, гле,

на чудесан

и тајинствен начин,

све минуле векове,

бивали повезани

са божанским бићима

из далеке

звездане будућности.

Први су дејствовали одозго,

а други одоздо,

да би се појавио ти –

у савршеном лику,

обличју и суштаству.

И гле,

све је складно,

дивотно и савршено

у свим световима.

Сва бића,

на свом пропутовању

кроз вечан живот,

следе кретања планета,

 сунаца и звезда.

Велики Дух Стварања

над свим бићима

 и свим световима

 вечно,

без престанка,

бдије.