Category: All
Владан Пантелић: Слава Аватару!
Душом Духом Свешћу и очима Вечности
Посматрајте помно тачку на белом папиру
Откријте како се из само једне једнцијате тачке
Ствара васцели свет – који се распростире
До границе коју творе Вечност и Безкрај
.
Откријте и увећајте свој стваралачки удео
У непрекидном процеса стварања света
Завршите сопствену моћну концентрацију
Истовременим обухватом – свеобухватом
Света као Свеслике и тачке као детаља света
Уз захвалност суштине Творцу и Аватару
Не губите скромност и невиност душе и срца
Научите технике стварања и спасавања света
И научите мирно и тихо напредовање на Путу
Видите и спознајте и себе као Суствараоца
Фото: Др Григорије Петрович Грабавој

.
Хелена Шантић Исаков: Блам
-Бандо белосветска!-
блебећу бунтовници.
-Басне беседите бедницима,
блентаве барабе,
брстите, бијете, брбљате,
бестидни билионери,
бадаваџисете блејањем ботова бескрупулозно,
биланс бивствовања бизаран,
бештије биполарне,бисексуалне, баксузне.
Брујите баналности БДП-а,
бројите буквално бирцузе, бабароге,
бинде, бандере,бетонске баријере.
Бардови бискупије,
буржуји, билдери, Билдербергови,
браћу батинате,
барбарина благосиљате.
Брокере, банкаре, бонвиване
бурно бодрите,
безосећајни, бахати, бирократски биготи,
буџетска братијо.
Банкете , балове, будоаре бесрамно брукате,
башкарите се баштенски:
базен, бикини, бокали,
бакалар, бренди,
Бугати, бедуини, Бали.
Бинго!!!
Брисел- Барбадос,Болоња- Бостон, Берн- Банкок,
Бонђорно Београде!
Брат брата бадава бламира

Вукица Морача: Божији дар
Србски језик је Божији дар,
Језик Мајка, прапочетак,
Јединствени алат од Бога,
Скривени, моћни цветак.
.
Србска азбука је молитва,
Упутство Бога за наш свет.
Понављај чудесни низ слова,
Одреди смисао словима сплет.
.
Велика је част и понос
Знати бар део овог језика,
Јер он титра у сагласју с душом,
Наше реалности слика,
Одсјај Божијег лика.
Фото: Бела ружа; Википедија

Верица Стојиљковић: Берем траве

Под Месецом берем траве,
лекове за душе загубљене!
Под Сунцем берем траве,
лекове за душе забрављене!
.
Месец зрак спусти, путоказ ми прави,
ка месту где вода жива цветове залива,
а Сунце шуму светли тамо, где душа снива!
.
Берем траве под звездама, где Вилин река пева,
где грле се јутром, Вилани са својим Вилама.
.
Берем траве, кад дан таму свлада,
кад отворе се капије наших светова,
као жене Рода мога
што радиле су некада!
Фото:Вилин реке (Нишава); Википедија
Милана Јањичић: Понорница

Улазим у саму себе,
тражим речи и затварам свој свет.
Она сам која воли зиму,
а када се природа заледи и све стане,
упорно призивам пролеће.
Ја сам она која затвара очи пред сећањем.
Тим погледом пробудим страх.
Између мене и тебе је провалија.
Једино реч је мост, али само
ако успеш спавати испод лука дуге која ти
не доноси срећу
већ бол.
Можда ти некад поверим своје речи, оне које
и од себе саме
више волим.
Драган Симовић: Пут срца Сунчевог ратника(11)
ПУТ СРЦА СУНЧЕВОГ
РАТНИКА
.
Сунчев ратник вечно путује кроз
властито срце, водећи – без
престанка и предаха, и, из трена у
трен – свети рат за љубав, светлост
и живот са сврхом и смислом.
Љубављу побеђује мржњу;
светлошћу побеђује таму; животом
побеђује смрт!
Своје непријатеље нити прогони,
нити мучи, нити убија, већ их
чаролијом сунчевог ратника,
чаролијом свога Оца Сварога: из
мржње уводи у љубав, из таме у
светлост, из смрти у живот – у
живот са сврхом и смислом, у
живот без почетка и свршетка!

Радица Матушки: На крилима белог орла

Планински ветрови шибаjу водопаде,
кроз крила орла бели се свет.
И облак небу невиност даде,
орлићи у гнезду, спремни за полет.
.
На пропланку шумском древни запис стоји,
стеновити белег нашег постојања.
Часног кавалирства, душманин се боји
и закона Србља, из вековног здања.
.
Прасак потока старог низ брегове јури,
нижући речи завета и плача.
Вила можда спава, Ратник можда жмури…
Ал скршени трени, мозаик су стакла.
.
Нижу се зборења, шапати и лахор,
још храстове гране штите молитвеник.
И пољана божурова од витешке крви,
венац славе плете водопадској пени.
.
Спајајући срчу, бодеж и оштрице,
катане и крчаг, и хлеба и соли…
Kрљуштима бола вапај јада риче,
тврђава под водом, камена изрони.
.
И занеме све, гранит се промоли,
из траве понико на пољани борбе…
Склопи руке сестра, док се мајка моли,
за ратника – сина… Временско раздобље!
Фото: Бели орао; Википедија
Словенка Марић: Туга, Прозрачност
За благослов је час у ком
анђео спусти своју руку у бездан,
макар начас тамо где
тама таму коти, слепило себи подано.
.
Напокон,
из бунила прене те нешто: свет.
Свет који прогледа у те,
зебња нечија што придржава те
док поново учиш да ходаш.
Оданост, род рођени, укорак с тобом
овде у оностраном граду.
.
Боже, каква плавет,
пролеће поранило,
лепота наклоњена мртвима данас.
Мирис воска је лак.
Палимо свеће у прозрачност
и, као да у време упловљавамо,
у овој тачки смо случајно,
гробови другде. Јест другде.
Дан је леп, мислим,
добра је туга окренута неком.
Веје златно паперје у понор, у простор
распет међу распрслим пределима, веје
онамо где склиски путеви воде одавде,
једнако одавде.
Помишљам још:
Ко је то смислио
да стиху забрани жалост, имена, умрле,
сузе да су непримерене,
а метафизика да јесте и остало.
Из збирке ЗВОНО (АРТ, Ужице, 1999)
Фото: Пролеће; Википедија

Петар Шумски: Безгрешно рођење

. Онима који долазе:
-Јер ваши родитељи
нису ваши родитељи
.
Родио сам се
а ти ниси била у соби
Мајко:
безгрешно сам рођен
иако зачет грешком …
Твоје одсуство је све што памтим
Твоја сенка све што сам имао.
Родио сам се а тебе у соби није било.
. . .
Црквене књиге –
цркотине времена
не помињу и не памте
такав случај
или га намерно предају забораву –
грешно зачети –
безгрешно се рађају
нови Исуси из Епрувета
могли би заменити старог
из Назарета …
.
Рођен сам
А тебе није било у соби
Мајко …
Доба се деле
између два рођења
или две смрти:
а чијој се смрти
ја још могу надати
за чијим одласком следити
ако ми ти на рукама
не можеш умрети?
.
. .
Чекам још увек
у соби сенки
да твоја рука очврсне
и помилује ме по коси
пред сан
са упорном мишљу
да ће једна нова Библија
морати да буде написана.
Фото: Како настају бебе из епрувете; Википедија
Лабуд Н. Лончар: Птице умиру ноћу
Птице умиру ноћу
Саме
Тихо као звјезде
На тамном своду –
Као давно дата обећања
Као лист јоргована
Као лептир на цвијету
И као осмијех на лицу
Заборављене жене
..
Птице умиру ноћу
Саме
Тихо као звијезде.
Птице умиру ноћу…
Саме
Баш као моја Мајка.

