Category: All

Петар Шумски – ПОЧЕТАК И КРАЈ


На почетку беше Тишина

на почетку беше Светлост

на почетку беше Додир

на почетку беше Склад.

.

А онда у ту Тишину

ту Светлост

тај Додир

и тај Склад

паде прва Реч…

Прва од многих.

И ту би крај Почетку.

.

(из збирки: П.Шумски – Пламен тишине и Антикварница срца)

Драган Симовић: ВИЛЕЊАК СЕТЕ – ПЕСНИК И СНЕВАЧ БРЕЗОВИХ ШУМА


 ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

 

Песник Вилењак, ноћу, за пунога Месеца, излази на Пропланак, подно Снежних Висова, да би се срео са Својим Вилин-Јатом, јер само од Свог Вилинског Јата прима снагу и црпе надахнуће за своје вилинске песме.

Понекад се и Сам ухвати у вилинско коло, захваћен сетном и дивотном вилинком ветрових гајди и зовиних свирала, док понад њих, саобразно вилинки,

плешу крошње дрвета,

плешу снежни висови,

плешу звездана јата,

и, плеше Месец

понад Вилин Горја.

Боравећи мед Људима (боље рећи, боравећи у заточеништву мед Људима), Песник се Вилењак чудом чуђаше какве све Људска Раса има предрасуде о Вилинском Роду; не имајући појма да су Вилењаци виша духовна бића, бића на вишем ступњу божанског развоја и успења, те да су у далекој прошлости управо Они били изравни помагачи, испрва Човечанској, а потом и Људској Раси.

Тај Завет између Вилинске Расе и Расе Људи, зна се ко је раскинуо, и зна се по чијему наговору.

На крају Овог Времена, гле! још само понеки Песник, од Вилинског Јата, одржава живу везу са Расом Вилењака.

P1200837

Вилењак Сете – то је Песник брезових шума, на Крајњем Северу, Певач и Сневач од Вилогорја, Песник чије Срце непрестанце крвари, и чија Душа осећа, и у себе прима, свеколику тугу и сету света, и свеколике боли и патњу Васељене.

Отуда су његове песме сетне и кад су радосне, сетне у дубини и кад певају о љубави и лепотама живота. Будући рођеним Песником, Он више личи на Вилењака Вилана него ли на Човека, Он је више у Праву него што је у Јаву, чешће међу Боговима, него мед Људима.

Вилењак Сете има стас јасике на ветру вечерњем и руменом, а Његов лик је попут Пунога Месеца под Водом, а вагра Његове пути јесте зрела месечина над пољем широким, у ноћи летњој, кад на смиље и босиље миришу недра девојачка.

Он је Расни ВедСрбин а Вилан, Расни Вилењак а ВедСрбски Чаробњак и Јасновидац Тајносани. И кад крвари пева, и кад јеца пева, и кад болује пева, а пева и кад умире.

Такав је, гле! Вилењак Сете.

 

Лабуд Н. Лончар: Суза невидница


Са твог длана одлазе ласте

И праве пустош у грудима

Моје је свако јутро распјевано

Без обзира на бол и сјећање

Док миришу даљине

На сузу невидницу

Скривену у осмијеху

Обичног јесењег јутра.

 .

Са твога длана одлазе  ласте

И  по први пут

Ћутим пјесму –

Носим сузу невидницу.

 

Владан Пантелић – Песма је потрага за суштаством


Суштаство се достиже тиховањем
Тиховање је Песма тиховање је Моћ
И урођено је човеку као дисање

.

Стрес и сметенички животни плес
Склонили су знање тихуну – чојку
На споредни колосек сврхе живота

.

Тиховање степено у дубину води
Пажњом на тело дисање смирај
И созерцање преко уздижућих врлина
До простора са тананим титрајима

.

Преко моћи Тишине Безмисли Празнине
Смирени путник стиже у Пре-време
Где га чека невиђена Лепота –

 

 

Драган Симовић: Урадите боље!


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Има у нас један сој људи – не само међу интелектуалцима, већ и међу обичним светом, мада их је највише управо међу интелектуалцима и такозваном интелигенцијом – који оспорава, ниподаштава и омаловажава све што србски уметници, песници, књижевници и ини ствараоци направе и створе.

То су дежурни критичари и критизери, људи који сами нису кадри – јер нису ни дорасли! – да било шта вредно осмисле и остваре, али су и те како кадри и у сваком часу спремни, да на нож дочекају, да се бацају дрвљем и камењем, да оспоровају, ниподаштавају и исмејавају све оно што је неко од њихових самплеменика, сунардника и ближњих створио.

Тако се ових дана, недеља и месеци дигла хајка на телевизијски серијал о НЕМАЊИЋИМА.

По њима, ту ништа, ама баш ништа, не ваља!

Немањићи су чист промашај, кажу они.

Као песник, као књижевник и уметник, одувек сам са тихом побожношћу прилазио сваком уметничком остварењу – чак и ако то дело није саобразно мом укусу, стилу и мојој стваралачкој поетици, чак ако ми се уопште не допада; а поготову према србском остварењу чији су аутори с љубављу, из најбољих намера и с муком – најчешће помоћу штапа и канапа – радили на неком делу, како би тим својим уметничким подухватом примогли и убрзали буђење и освешћивање давно успаваног, замађијаног, хипнотисаног и поробљеног Србства.

Филму и серијалу о Немањићима има што-шта да се замери.

Мени, рецимо, највише смета језик којим ликови илити јунаци серијала говоре, но, некако прелазим преко тога, и, праштам им, јер аутори овог остварења нису песници, већ неки други уметници, неки други културни посленици којима говорни и књижевни језик није толико битан као што је то песнику.

Јасно ми је, да Немањићи, нити ико од Срба тога времена, нису користили неке новосрбске речи (и то још са дорћолским акцентом), као што су, на прилику: хиљада, секретар, волим или хвала, нити су године рачунали по јудео-кршћанском календару; него: тисућа, тајник, љубим, благодарим…  и, надасве, верно се држали србског календара; а по србском календару, ми смо сада у години 7527-ој.

Осим језичких пропуста и превида, које песник одмах запажа, као и неких сувишних сцена и неуметничких кадрова, све друго је уметнички лепо, одговорно и посвећенички урађено.

Од најавне до одјавне шпице, преко уметничке фотографије, анимације, специјалних ефеката, музике, сценографије, кадрирања, глуме, нарације и костимографије све је, уистини, за једну врлодобру оцену.

Овом приликом желим посебно да истакнем савршену и верну костимографију, чиме се уз анимацију и специјалне ефекте – на тренутке, чак и буквално, дочарава дух времена од пре осам столећа.

Заиста, први пут су мајсторски урађени костими који, по свему, одговарају духу доба, времену успона и процвата Немањићке Србије.

За тај не мали подухват, заслужан је, свакако, тим наших врсних дизајнера, примењених уметника и модних креатора који су костиме за серијал о Немањићима и буквално пресликали са србских средњевековних фресака.

И, на крају, рецимо још и ово.

Са скромним новчаним средствима (кажу да је потрошено око три милиона евра), за овако велик национални пројекат и подухват – који би свуда у свету стајао бар десет пута више! – заиста, целој екипи стваралаца: уметника, сценариста, редитеља, драматурга, глумаца, сниматеља, мајстора фотографије, каскадера, статиста, те аутора музике и монтаже, ваљало би, тихо и смерно, да одамо дужно поштовање.

А онима који сав овај труд и посвећенички рад обезвређују, оспоравају и ниподаштавају, поручујем: ако сте спремни и кадри, урадите боље!

Мирослав Симовић: ПЕСМА ЗА СРЦЕ МОЈЕ


Завири у моје срце,

потражи моје изгубљене снове,

срећу на рубу провалије,

душу моју без почетка и краја,

саткану од хиљаде мука

и срећних сећања,

са много и мало љубави,

где настаје тишина и почиње галама.

Помози  да у себи пронађем пут,

пут избављења, пут душе,

зацелим ране и запевам срцу,

да не падам, да опет летети могу,

сунце да обасја моја крила,

да престане галама,

нека се чује пој горских вила.

Драган Симовић: Вилинска песма


На Родини мојих Предака

има једна Вилинска гора,

 под Вилинском гором

има једно Вилинско језеро,

крај Вилинског језера

има седам Вилинских врела,

понад седам Вилинских врела

простиру се сеновите Вилинске рудине,

пењући се уз сеновите Вилинске рудине,

 а пролазећи кроз чаровите Вилинске косе,

 избија се на један пропланак

од давнина зван Вилинска метаљка,

 а високо понад Вилинске метаљке

налази се један тајинствен Вилински вијенац

под снежним врховима Вилинских врлети.

(Слике: Кери Дарлингтон)

 

Коментар Сокола са Велебита: ОДГОВОРНИ ПРЕМА СРБСКОМ ЈЕЗИКУ И ПИСМУ


„Према језику и писму морамо бити веома одговорни“. Ја би овде додао једну важну ствар а то је: „Према Србском језику и писму“.

Ово би требало бити савршено тачно, али није. Ни један србин, овога се не придржава, нити му је до тога стало, као ни до преклањског снега, па тако ни „Бели Срби“ у које се често разочарам.
Савршено је оправдано, употребити страну (нама непријатељску) реч, уколико немамо нашу одговарајућу, а то су углавном технички изрази. Али је жалосно када се срби, па и „Бели Срби“, жацну, као да их је поскок ујео, ако их опоменеш на употребу страних речи. Имам осећај, да би се и сами претворили у поскока да ти узврате ујед јер си им повредио „величину – достојанство“ . Увек се правдају, па и то су наше речи. ЗА БЕЛЕ СРБЕ НИСУ! Ви се и даље китите и величајте њима!
Када би било истинског србског поноса, достојанства и самопоштовања, ни ова страница око које се окупљамо не би се звала – Србски ЖУРНАЛ – србски патриотски портал. Саплетеш се док то изговориш, 70 % страних грозних израза у овом наслову. Србство до корица, нема шта!
Али, све ово није толико језиво, могло би то и горе, срби су у стању све да чине, када треба пљувати по србстсву, у то сам се уверио безброј пута!
И на крају. Изузетно је важно, када користимо наше писмо и језик, да строго водимо рачуна о АКЦЕНТОВАЊУ и ДИКЦИЈИ јер без тога, свака писанија биће осакаћена!

Здраво Живо. Нека нам је Господ у помоћи!

 

Српски Витешки Кодекс – Порекло витеза


FreeGreatPicture.com-20715-new-tour-wallpaper.jpg
– Витез се рађа или од родитеља витезова или је полубожанског порекла, од једног родитеља божанске припадности (бића, животиње, биљке) а другог смртног.

– Дете смртног човека може да одрасте у витеза ако је на рођењу било под посебним сакралним околностима даривано неком натприродном моћи, особином или му је остављено јуначко завештање.

– Витешко порекло се мора знати и памтити. Чува се у легенди о рођењу хероја, односно „чудесног детета“ („divine child“), или „видовитог детета“ у српској митолошкој терминологији, преко јуначких песама и прича, као свако „тајно знање предака“.

– Генеалошко стабло витеза значајно је, у вези је са местом рођења, простором и временом, као врстом „сакралне територије“, односно geniusa loci.

ОДГАЈАЊЕ И ОБУЧАВАЊЕ ВИТЕЗА

– Витез расте у природи поред родитеља витеза или учитеља-витеза, далеко од профаних садржаја свакидашњег живота и настамби.

– Витез се учи да воли природу и да може да буде њен равноправни део. Витез се не плаши природних појава ни животиња, он са њима разговара као са људима. Витез познаје ознаке годишњих доба и биље. Витез познаје планинске изворе и реке.

– Витез вежба своје тело у издржљивости, може да пешачи, да подноси хладноћу и врућину. Витез брзо трчи, сналази се у простору.

– Витез умерено једе, храни се природном храном и пије само изворску воду и вино.

– Витез сам гради своју кућу и прави једноставне делове свога покућства.

– Витез учи да јаше најбрже коње, познаје им ћуд и уме да их лечи и гаји.
– Витез учи да гађа из лука и стреле, да рукује мачем и сабљом, да се користи буздованом.

– Витез зна своје генеалошко стабло и познаје подвиге својих предака.

ИМЕ ВИТЕЗА

– Име витеза је његова душа. Име у себи скрива порекло, назив је неке доминантне витезове особине, повезано је са топонимом, местом из којег је витез. Име може потицати и из неког витешког боја.

– Име витеза се памти и оглашава у песмама и причама.

– Име витеза наставља се у именима његових потомака да би се витешко порекло и на тај начин чувало.

– Иницијали витешког имена утискују се у његово оружје: сабљу, штит.

ОСОБИНЕ ВИТЕЗА

– Витез је снажан и витког стаса.
– Витез је хитар и брзо се одлучује на делање.
– Витез је храбар јер све предузима сам и ослања се само на себе и своју снагу. Витез је спреман да ризикује живот ако то околности намећу.

– Витез је мудар и у приликама које то захтевају прерушава се и скрива свој идентитет да би избегао лукавства и подвале.

– Витез је смео, улази у неочекиване сукобе и збуњује на тај начин противника.
– Витез је частан, држи задату реч и обећање, не подваљује у двобоју, побеђује часним средствима.
– Витез поштује противника и не користи неповољне ситуације по њега да би га победио.
– Витез је истинољубив и никада не попушта ни пред рођацима, ни пред пријатељима, већ суди о стварима према савести.
– Витез није лаковеран и не прича много са људима, само са пријатељима.
– Витез је поносан и не трпи увреде. Никоме се не уклања и ни пред ким се не савија.
– Витез није покоран, држи до своје личности и захтева лепо опхођење према себи.
– Витез се не хвали својим подвизима, они сами за себе говоре.
– Витез је веран пријатељ и одан побратим.
– Витез не издаје тајну и своје поверљиве саучеснике.
– Витез поштује старе, посебно родитеље.

 

– Витез је спокојан и верује у себе и своје вредности.
– Витез је способан да трпи заштићен својом духовном величином.
– Витез више воли кратак и узбудљив живот него дуг и монотон.
– Витез је упоран у остваривању својих племенитих циљева.
– Витез је спреман да призна своју грешку, и опрости другима.
– Витез се супротставља свакој обести и насиљу.
– Витез сматра највишом вредношћу љубав и слободу духа.
– Витез је непоткупљив и не придаје значаја материјалним добрима.
– Витез живот сматра за активно учествовање, непосредност.
– Витез преузима личну одговорност за своја дела и чинове.
– Витеза не обесхрабрује пораз.
– Витез се диви лепоти и има естетски смисао.
– Витез се не плаши дубоких и преданих осећања, има снаге за велике љубавне страсти.
– Витеза не привлачи власт над људима, већ независност.
– Витез верује у духовне вредности и хуманост.

 

ПОСТОЈАЊЕ ВИТЕЗОМ

– У момачком добу витез је спреман на витешке подвиге и путовања.
– Витез у ритуалима најбрже одгонета загонетна питања.
– Витез помаже незаштићеним и нејаким, извршава прве племените задатке.
– Витез задобија љубав лепоте девојке, бори се на турниру за њу.
– Витез прима завештање од родитеља или учитеља, сазнаје своје витешке циљеве.
– Витез добија име по месту свога рођења или по подвигу по којем се прочује.
– Витез добија очеву сабљу или му је скује познати ковач.
– Витез добија коња и даје му име.
– Витез се препознаје по унутарњим, духовним тежњама бића.
– Витез слуша предања, зна песме и приче, учи да пева и свира, учи да плеше.
– Витез се учи говорништву, лепом изражавању и уљудном обраћању.
– Витез се учи да лови дивљач.

 

ПОНАШАЊЕ ВИТЕЗА

– Витез се држи усправно у седлу и када хода.
– Витез гледа у очи саговорника и говори сликовитим језиком.
– Витез се бори када је време битке, а када је време весеља, весели се.

ОПРЕМА ВИТЕЗА И ИЗГЛЕД

– Витез има лепо и скупоцено одело, кацигу на глави и лице покрива визиром.
– Витезов коњ је покривен и украшен, а поред коња има сокола и пса.
– Витез посебно бира своје оружје, или га добија од другог витеза као јуначко завештање.
– Оружје витеза прави се посебно за њега, као и одело.
– Витез носи са собом амајлију девојке коју воли.
– Витезова опрема је складних боја и од драгоцених материјала: злата, сребра, крзна, перја.

Саставила: Мирјана Поповић Радовић
Српско Наслеђе – историјске свеске, бр. 4, април 1998.

Владимир Шибалић – ПЕСМА И БОЛ


Још једно јутро уморно свану,

Ноћас режах, сада само цвилим.

Душу моју поново издану

Опет само грдим и кривим.

.

Режах и певах да скријем бол,

На урлање подсећало то је.

Препун ми беше кафански стол,

Сви играју, плешу, не стоје…

.

„Само за песника!“ – посвета стиже

Од незнане лепотице неке.

На трен ми то морал подиже,

Те заборавих болне дане далеке.

.

Целе се ноћи грлило и пило,

Око мене распевана би раја.

Да се онда оно није збило,

Срећи мојој не би било краја.

.

Но се зби, и сада сам ту,

Осмех лажни краси ми лице.

Певам, а и даље мислим на њу,

И на очи једне невернице.

Create your own website, free on WordPress.com.Create your own website.
Start free