Category: All

Драган Симовић: Нека свет иде камо год жели


(Ленки и Дрини,

унукама својим,

да вазда и навек

корачају

једино својим путем!)

Нека свет иде камо год жели,

а ја идем својим путем.

Идем својим путем,

према боговима и богињама

који су давно пре мене

били на овоме путу.

Сви путеви овога света

јесу путеви већине,

док ја корачам и путујем

путем мањине,

путем веома ретких

загледаних у Извор Светлости,

у Извор Живота,

с ону страну свих обмана,

омаја и опсена.

(Београд – Истар, месеца 16. сечка/фебруара, 7527/2018.)

СТАРИ НАПИЦИ


med-i-beli-luk-iskustva
Боза

За 5 л бозе је потребно: 500 гр кукурузног брашна, 5 л млаке воде, 20 гр квасца, 500 гр шећера.

Кукурузно брашно изручити у већи лонац или посуду, налити са 5 дцл млаке воде и оставити да преноћи. Сутрадан ујутру ставити на ватру, кувати истиха два сата мешајући повремено и измаћи са ватре. У подне умешати квасац размућен са 2 дцл млаке воде и оставити да кисне до сутрадан. Другог дана процедити течност кроз густо сито или газу и додати шећер. Готову бозу расхладити и по могућности служити са ледом.

Или:

У 10 л воде ставити килограм пројиног брашна. Сутрадан ставити масу да ври један сат. У току врења стално мешати. Потом пустити да одстоји један дан. Размутити 20 грама квасца па када ускисне сипати у масу и оставити да преноћи. Сутрадан масу процедити кроз газу, засладити по укусу. Чувати на хладном месту.

Вареник – кувано вино на руски начин

У старије време ово вино се справљало у крчагу и загревало на тај начин што се у крчаг стављао усијан гвоздени ватраљ.

Данас се “вареник“ у ресторанима припрема за столом, на стоном апарату за кување, а за 12 чаша тако куваног вина потребно је: 1 литар обичног вина, танко ољуштена кора од 1 поморанџе и 1 лимуна, 5-6 цм коре од цимета, 1 цео здробљен морски орашчић и 1 кашика шећера.

Усути у лонац вино, додати све остале састојке и кувати истиха 5-10 минута. Процедити вино и служити топло.

Водњика

Опрати 4 килограма зрелих и здравих крушака, па их ређати у сасвим чист суд од 10 литара. Када поређате половину крушака, ставите шаку клеке /вење/ и поређајте остатак крушака. Потом их налити хладном водом, ставити чисту крпу одозго и притиснути каменом, да крушке огрезну у фоди. Затворити суд и после месец дана водњика је готова за пиће. Водњика је пријатног укуса. Крушке из ње су укусне за јело.

Врућа ракија “Шумадијски чај“

За 5 особа: 6 кашика шећера, 5 дцл меке ракије /шљивовице/.

Ставити у лонац кашику шећера и загревати га на тихој ватри док се не растопи и пожути. Усути ракију, додати преостали шећер, поклопити и пустити да проври. Скувану ракију разлити у чаше и одмах служити.

Неретко се приликом кувања долива и одређена количина воде, ако се жели да ‘Шумадијски чај’ буде нешто блажи.

Домаћа вишњевача

За 1,5 л вишњеваче је потребно: 1,5 кг вишања очишћених од петељки, 250 гр шећера, 1 л комовице.

Теглу од 2 литра напунити вишњама до три четвртине њене висине. Додати шећер и налити добром комовицом. Везати теглу пергаментом и држати на сунцу три недеље. По истеку тог времена, процедити ракију, разлити је у беце и запушити. Најбоље је да вишњевача још неко време одстоји пре употребе.

Ласа

Потребно: 1/4 л кефира или јогурта /или 0,5 л сурутке/, литар воде и мед. Састојке добро мешати све док се мед не сједини са течношћу. Охладити пре употребе. Одлично за летње дане.

Медовина

Потребно: 1,5 кг меда, 6 л воде, 1 беланце, по укусу – цимет или каранфилић.

Шест литара воде и 1,5 кг меда кувати на доброј ватри три сата. Пену скидати кашиком, све дотле док се течност не смањи за 1-1,25 литар. За време кувања дода се цимет или каранфилић, или рузмарин. Кад се течност охлади, дода се пена од 1 беланца, поклопи се и остави у топлији подрум 2-3 дана да одстоји. Потом се филтрира, прелије у флаше и добро запуши. Пре употребе треба да одстоји 5-6 месеци!

Медовина /2/

Потребно је: 1 кг меда, 4 л воде, мало хмеља, једна кашика квасца.

Ставити мед у воду да проври и лагано скидати пену. Онда када мед постане прозиран, преручити га у велику стаклену посуду и оставити да се охлади. У охлађену текућину дода се квасац и хмељ. У новије време, и цимета по укусу. Сутрадан се поново скине пена, процеди и сипа у добро стерилисане флаше. У сваку флашу дода се по једна кашичица шећера. Флаше морају стајати усправно, а што дуже стоје, то је пиће укусније.

Медовина са хмељом

Потребно је: 4 л воде, 500 гр меда и 150 гр хмеља.

Додати мед у воду и кувати око 2 сата уз стално скидање пене. Истовремено, док се мед кува, убацити хмељ /најбоље у ланеној врећици/, тако да би из њега изашле у раствор све ароматске супстанце. Када се маса охлади излити је у чисто буре и додати мало пивског квасца. Пошто се врење заврши, процедити кроз газу и напунити флаше и добро их затворити. По укусу ово вино од меда доста подсећа на пиво. Може да стоји на тамном и хладном месту до 3 месеца.

Нана са медом

Узети 30 грама сувог листа од нане и 100 грама меда, ставити у одговарајући суд и прелити са пола литра кључале воде, поклопити и оставити на топлом штедњаку да одстоји један сат. Потом процедити, добро расхладити у хладњаку па служити по жељи.

Сељачка врућа ракија

На селу се ова ракија кува у казанчету на огњишту.

Ракију сипати у казанче, засладити шећером или медом по укусу и пустити да проври. За то време ставити машице у жар и загрејати их до усијања. Кад ракија проври, узети машицама коцку шећера и држати над казанчетом тако да отопљен карамелисан шећер капље у ракију. Поновити ово још који пут док су машице још вреле.

Сок од коприва

Потребно: 120 опраних врхова младе коприве, 0,5 кг слада или меда, 10 литара воде и још нешто воде за преливање. Према савременом начину спремања овог сока додаје се и 700 гр добро опраног лимуна. Ставити коприве у стаклени суд и притиснути их керамичким тањиром, прелити водом да огрезну, поклопити и оставити да стоје 24 сата. Процедити коприве. У процеђену воду додати мед и /изрендани лимун са кором/ 10 литара воде. Мешати док се мед или слад не растопе. Сок се може процедити, а може се пити и непроцеђен. Чувати на хладном.

Старословенска медовина

Потребно: 1 кг ливадског меда и 25 гр квасца.

У воденици за месо самлети мед у саћу са цветним прахом, сипати у лонац и додати 4 л воде, па загрејати на 35 степени уз стално мешање. Скинути са ватре и одмах додати квасац размућен у меду. Добро измешати и оставити да преноћи.

Други дан процедити кроз густо сито или газу и сипати у флаше које не треба затварати јер медовина још превире. Држи се при собној температури неки дан, па се флаше стављају у полумрачну просторију отворене, само прекривене салветом или газом.

Медовина проправља крвну слику, крепи, отвара апетит и успорава старење.

Сурица

Састојци: 4,5 кг меда, 18 литара чисте изворске воде, 400 гр гљива, 2 л крављег млека, зеље и корење /конкретно према упутствима чаробника, нпр. љута трава тј. купалница/.

Хлебни квас

Два килограма киселог црног хлеба исећи на комаде и добро исушити у рерни да порумени. У већу посуду ставити двопек и залити га са 12 литара вреле воде и оставити да одстоји 10-12 сати, а затим процедити. Одвојено узети 50 грама квасца и 2 супене кашике пшеничног брашна и замешати са мало воде; сјединити са течношћу и мешајући додавати шећер. Кад је све добро измешано, покрити салветом и оставити на топло место, док се не појави густа редовна пена коју треба редовно скупљати како квас не би преврео.

Течност обавезно процедити кроз сито /или газу/ и покрити чистим белим платном док квас не сазри довољно. Потом квас налити у чисте флаше, али не до врха. Флаше добро затворити и оставити на хладно место. После 12 сати квас се може пити.
Превод: Александар О.

Шљивовица

Наша земља је позната као воћарска, а по броју стабала шљива прва је у свету. Развитак нашег шљиварства заснива се на изванредно повољним климатским и земљишним условима. Ако се од овако квалитетне сировине производи шљивовица по новом и оригиналном технолошком поступку – без штетног састојка метил алкохола – који су разрадили наши стручњаци, може се сматрати да су обезбеђени услови за добијање шљивовице одличног квалитета.

Главни шљиварски рејони протежу се кроз источну Републику Српску и западну Србију. То су истовремено и главни производни рејони нашег најмасовнијег жестоког пића, шљивовице.

Најбоља шљивовица добија се од наше најмасовније воћке и најплеменитије сорте шљива, пожегаче /мађарке/, из околине Ужица, Чачка и Ваљева. Добра шљивовица производи се и од црвене ранке и метлаша. Ракије од церовачког пискавца, трношљиве, моравке, сариђе и џенарике нешто су слабијег квалитета. Добијени дестилат /нова шљивовица/ треба да одлежи у храстовим бачвама три до пет година да би ракија добила златножуту боју, јаку специфичну арому и пријатан укус. У промету се шљивовица појављује у разним јачинама, а најчешће од 25 до 45 вол % алкохола. Шљивовица јача од 38% зове се препеченица.

Ракија се код нас производи и од других воћки: од кајсија и бресака /кајсијевача и брасковача/, од вишања /вишњевача/ и од трешања /трешњевача/. Од јабука се производи јабуковача, а од дестилације преврелог кљука /измуљаног грожђа/ добија се лозовача која је безбојна па се зато држи у стакленим судовима. Лозовача са 40 до 45 % алкохола највише се производи и троши у Црној Гори и на Косову и Метохији.
Коришћена литература:
Савремени кувар. Просвета. Београд, 1972.
Вегетаријански кувар – исхраном до здравља: Анита и Слађан Станковић. Београд, 2001.
Мед и мед: Марија Х. Ружановић. Нови Сад, 1990.
Храна – извор здравља: Јованка Оцокољић. Врело. Нови Сад, 1995.
На 303 начина – воће и поврће: Милутин Р. Југовић. РО ГИД Нови пут. Светозарево /Јагодина/, 1986.

Українські страви. Світовид, Харків – Таст-М, Київ, 2002.
Именослов – В. Казаков

 

http://www.svevlad.org.rsmed-i-beli-luk-iskustva

Вечни живот – Владан Пантелић


11267342_830044003754241_753261866_n

.

Најважније је брзо свесно трчање!
Тада је могуће претрчати Вечност
И срести се са Творцем – л и ц е у л и ц е…
Одох на праискону реку Истар
Око које је род Расена изградио
Своју четврту постојбину пре око 12000 година
И проширио-даровао своје знање
И писменост европским хордама

.

Одох на Истар да убрзавам своје трке
И предајем штафете
Изабрао сам дрес са бројчаним низом 1489999,
Низом вечног живота и вечне младости

 

 

Добрица Ерић: Песма о шљиви


Dobrica Erić photo.jpg

Шљива на прагу моје родне куће

на њој две тице: сутон и свануће.

То грубо стабло с нежним небом круне,

под којим букова троношчица труне,

некад црно, голо, некад све у цвету,

прати ме свуда по беломе свету.

Шљива ко девојка расплетених кика

стоји с крчагом на врху ћувика.

Шљива пред кућом, зимзелена слика,

шљива на гробу, место споменика.

Шљива на брегу, шљива у долини,

шљивов цвет по целој мојој Отаџбини!

Под шљивом ћилим топле ладовине

где листамо дане ко старе новине.

Под шљивом софра, фењер и постеља,

слава, свадба, опело, и светла недеља.

Под шљивом секира, разбој и колевка,

на шљиви гнездо још од памтивека.

Шљива ко невеста расплетених кика

стоји у венчаници на врху ћувика.

Шљива пред кућом, домаћинска слика,

шљива на гробу, место споменика.

Шљива чуваркућа с ђерданом плодова

и многобројним прстењем годова.

Путниче што идеш из даљине сиве

запамти ову пословицу просту:

Кућа пред којом не цветају шљиве

не нада се више ни сунцу, ни госту.

У Србији, земљи воћњака и њива,

све је више авлија и башта без шљива!

Шљиво, што шириш то грање звездано

над људском душом, највећим безданом,

ти си нам и лек, пиће и храна

од првог јутра до последњег дана.

Шљива као мајка расплетених кика,

стоји с пуном котарицом на врху ћувика.

Шљива пред кућом, породична слика,

шљива на гробу, место споменика! 

Шљива Шумадинка у народној ношњи

С ројевима звезда и птица у крошњи.

Драган Симовић: Нисам ни свестан шта све не знам!


Са сваким новим даном, откривам све нове и нове димензије, све нова и нова пространства, све нове и нове увиде негдашњих истина, знања и познања.

Данас су ми све истине, сва знања и сазнања посве другачија него што су јуче била.

И саме речи имају ми, из дана у дан, све нека нова и другачија значења.

У свакој суштој и битној речи, откривам неко ново значење, неки нови увид, неко ново значење које још колико јуче нисам осећао, запажао и примећивао.

Из дана у дан, све више сумњам у истине, знања и сазнања овога света.

Овај ми је свет свакога дана другачији!

И ја сам сам свакога дана неко посве нов, неко посве другачији!

Свакога се дана чудим самоме себи.

Највише се чудим својему незнању.

У неким тренуцима ухватим себе, како нисам ни свестан шта све не знам!

Оно што сам колико јуче био убеђен да знам, данас схватам да управо то не знам.

Упоредо са откривањима пространстава знања, откривам и пространства незнања.

Што више сазнајем, све више и сумњам у властито знање!

Драган Симовић: Све што је лепо, племенито, божанствено и дивотно, то, у овоме свету, има кратак век!


Све што је лепо, племенито, божанствено и дивотно, то, у овоме свету, има кратак век!

Кратак век имају и лепа, племенита, узвишена и божанствена бића.

Људи који представљају оличење лепоте, племенитости, мудрости, доброте и божанствене дивоте, најчешће, бивају слабашни и крхки, бивају нежни попут собних биљака.

Бивају слабашни, нежни и крхки, уистини, чак и онда кад нам се чини, да су здрави, јаки, снажни и моћни.

Најплеменитији, најузвишенији, најдичнији и најхрабрији међу нама, гле! са овога света одлазе веома млади.

Многи од њих неће ни тридесето лето доживети!

Тако је одувек бивало и, тако ће засвагда бивати.

Најузвишеније, најдивотније и најбожанственије љубави нису у овоме свету стигле ни ваљано да се расцветају, већ су као пупољци спрљене мржњом и завишћу света.

Насупрот овоме, грдило и ругоба, мржња и злоба имају веома дуг, и предуг, век.

Ничу и развијају се попут корова, и, ништа им не смета у овоме свету.

Зли и погани људи, људи пуни мржње, пакости и зла, живе и по стотину лета, уживајући све благодети овога света.

Тек сада видим и схватам, да уопште не познајем овај свет!

Сва она моја пређашња знања о овоме свету, морају пасти у воду, јер их сам мој живот у овоме свету оповргава, оспорава и поништава.

 

 

Ирена Маринковић:ВРЕМЕ ЈЕ…


IMG_20180214_192050_451

 

Тачно је
Онолико времена
Колико
Нам је остало
Од давнина
Наше време
Бреме туробно
Истрошило се
Уморно
Суморним данима
Испуњено
Чекало

Тачно је
Онолико сатница
Колико кругова
Протекло је
Да схвати се
Живот
Није непознаница
Лажна истина
Ти скитница

Правац кретања
Без знакова
Смерница
Циљ си ти
Нико други
Ка себи идеш
Душу да појиш
Срећу да откријеш
Нико није ти
Што ти можеш
Други
Не уме
Зато свако себе
Најбоље разуме

Тачно је
Крени даље
Не окрећи се
Време је

Мирослав Симовић: САЊАШ ЛИ


Сањаш ли ме ноћима или само дању,

кад те моја слика са креденца,

поред старог прозора

у смирају дана немо гледа.

Сетиш ли ме се

у ретким тренуцима среће,

кад те горке сузе прођу

и кад одлута језа.

Не брини, ја ћу ти доћи,

кад ми окове скину са душе,

тамничари среће моје,

љубави моја.

Ја ћу ти доћи, да заједно сневамо снове под

небом светлосних звезда, да нас ветрови однесу,

тамо где нема горких суза, тамо где је срећа,

где си ти моја вољена звезда.

Драган Симовић: На несагледним звезданим стазама вечнога стварања


Наш свеколики духовни и божански развој, зацело, ничим није условљен и ограничен.

Можемо за само једног животног тока да заметнемо и развијемо многа своја нетварна и неопипљива, невидљива и онострана тела.

Неки говоре о седам, осам или девет невидљивих и оностраних тела, али, ја вам кажем: можемо да изградимо небројено мноштво својих тела!

На неком од ступњева нашег духовног и божанског узрастања, изненада ће се пројавити и наше звездано тело, што значи, да ћемо у неким далеким световима и пространствима, те неким далеким невидљивим бићима иза овог вештаственог, тварног и материјалног обзорја догађања, да се укажемо као бела, плава, зелена или љубичаста звезда.

Звезде које сада посматрамо на небу понад нас, све су то, уистини, звездана тела неких високо духовних бића сродних нама!

Сунце које нас на Мидгард-земљи греје, гле! и, то је звездано илити сунчано тело неких божанстава која су много пре нас прешла овај пут којим ми тренутно корачамо.

Људи у опсенама и омајама, а то су материјалистички и позитивистички научењаци, не могу да појме, виде и схвате, да су сунца и звезде висока духовна и божанска бића, бића слична и сродна нама, бића која су од нашег рода и племена, бића која нам пројављују, откривају и показују пут навише којим би требало да се крећемо.

Сунца и звезде посматрајмо као нашу старију браћу и старије нам сестре, као браћу и сестре што нам се указују попут наших светионика и путоказа на несагледним звезданим стазама вечнога стварања.