Боза
За 5 л бозе је потребно: 500 гр кукурузног брашна, 5 л млаке воде, 20 гр квасца, 500 гр шећера.
Кукурузно брашно изручити у већи лонац или посуду, налити са 5 дцл млаке воде и оставити да преноћи. Сутрадан ујутру ставити на ватру, кувати истиха два сата мешајући повремено и измаћи са ватре. У подне умешати квасац размућен са 2 дцл млаке воде и оставити да кисне до сутрадан. Другог дана процедити течност кроз густо сито или газу и додати шећер. Готову бозу расхладити и по могућности служити са ледом.
Или:
У 10 л воде ставити килограм пројиног брашна. Сутрадан ставити масу да ври један сат. У току врења стално мешати. Потом пустити да одстоји један дан. Размутити 20 грама квасца па када ускисне сипати у масу и оставити да преноћи. Сутрадан масу процедити кроз газу, засладити по укусу. Чувати на хладном месту.
Вареник – кувано вино на руски начин
У старије време ово вино се справљало у крчагу и загревало на тај начин што се у крчаг стављао усијан гвоздени ватраљ.
Данас се “вареник“ у ресторанима припрема за столом, на стоном апарату за кување, а за 12 чаша тако куваног вина потребно је: 1 литар обичног вина, танко ољуштена кора од 1 поморанџе и 1 лимуна, 5-6 цм коре од цимета, 1 цео здробљен морски орашчић и 1 кашика шећера.
Усути у лонац вино, додати све остале састојке и кувати истиха 5-10 минута. Процедити вино и служити топло.
Водњика
Опрати 4 килограма зрелих и здравих крушака, па их ређати у сасвим чист суд од 10 литара. Када поређате половину крушака, ставите шаку клеке /вење/ и поређајте остатак крушака. Потом их налити хладном водом, ставити чисту крпу одозго и притиснути каменом, да крушке огрезну у фоди. Затворити суд и после месец дана водњика је готова за пиће. Водњика је пријатног укуса. Крушке из ње су укусне за јело.
Врућа ракија “Шумадијски чај“
За 5 особа: 6 кашика шећера, 5 дцл меке ракије /шљивовице/.
Ставити у лонац кашику шећера и загревати га на тихој ватри док се не растопи и пожути. Усути ракију, додати преостали шећер, поклопити и пустити да проври. Скувану ракију разлити у чаше и одмах служити.
Неретко се приликом кувања долива и одређена количина воде, ако се жели да ‘Шумадијски чај’ буде нешто блажи.
Домаћа вишњевача
За 1,5 л вишњеваче је потребно: 1,5 кг вишања очишћених од петељки, 250 гр шећера, 1 л комовице.
Теглу од 2 литра напунити вишњама до три четвртине њене висине. Додати шећер и налити добром комовицом. Везати теглу пергаментом и држати на сунцу три недеље. По истеку тог времена, процедити ракију, разлити је у беце и запушити. Најбоље је да вишњевача још неко време одстоји пре употребе.
Ласа
Потребно: 1/4 л кефира или јогурта /или 0,5 л сурутке/, литар воде и мед. Састојке добро мешати све док се мед не сједини са течношћу. Охладити пре употребе. Одлично за летње дане.
Медовина
Потребно: 1,5 кг меда, 6 л воде, 1 беланце, по укусу – цимет или каранфилић.
Шест литара воде и 1,5 кг меда кувати на доброј ватри три сата. Пену скидати кашиком, све дотле док се течност не смањи за 1-1,25 литар. За време кувања дода се цимет или каранфилић, или рузмарин. Кад се течност охлади, дода се пена од 1 беланца, поклопи се и остави у топлији подрум 2-3 дана да одстоји. Потом се филтрира, прелије у флаше и добро запуши. Пре употребе треба да одстоји 5-6 месеци!
Медовина /2/
Потребно је: 1 кг меда, 4 л воде, мало хмеља, једна кашика квасца.
Ставити мед у воду да проври и лагано скидати пену. Онда када мед постане прозиран, преручити га у велику стаклену посуду и оставити да се охлади. У охлађену текућину дода се квасац и хмељ. У новије време, и цимета по укусу. Сутрадан се поново скине пена, процеди и сипа у добро стерилисане флаше. У сваку флашу дода се по једна кашичица шећера. Флаше морају стајати усправно, а што дуже стоје, то је пиће укусније.
Медовина са хмељом
Потребно је: 4 л воде, 500 гр меда и 150 гр хмеља.
Додати мед у воду и кувати око 2 сата уз стално скидање пене. Истовремено, док се мед кува, убацити хмељ /најбоље у ланеној врећици/, тако да би из њега изашле у раствор све ароматске супстанце. Када се маса охлади излити је у чисто буре и додати мало пивског квасца. Пошто се врење заврши, процедити кроз газу и напунити флаше и добро их затворити. По укусу ово вино од меда доста подсећа на пиво. Може да стоји на тамном и хладном месту до 3 месеца.
Нана са медом
Узети 30 грама сувог листа од нане и 100 грама меда, ставити у одговарајући суд и прелити са пола литра кључале воде, поклопити и оставити на топлом штедњаку да одстоји један сат. Потом процедити, добро расхладити у хладњаку па служити по жељи.
Сељачка врућа ракија
На селу се ова ракија кува у казанчету на огњишту.
Ракију сипати у казанче, засладити шећером или медом по укусу и пустити да проври. За то време ставити машице у жар и загрејати их до усијања. Кад ракија проври, узети машицама коцку шећера и држати над казанчетом тако да отопљен карамелисан шећер капље у ракију. Поновити ово још који пут док су машице још вреле.
Сок од коприва
Потребно: 120 опраних врхова младе коприве, 0,5 кг слада или меда, 10 литара воде и још нешто воде за преливање. Према савременом начину спремања овог сока додаје се и 700 гр добро опраног лимуна. Ставити коприве у стаклени суд и притиснути их керамичким тањиром, прелити водом да огрезну, поклопити и оставити да стоје 24 сата. Процедити коприве. У процеђену воду додати мед и /изрендани лимун са кором/ 10 литара воде. Мешати док се мед или слад не растопе. Сок се може процедити, а може се пити и непроцеђен. Чувати на хладном.
Старословенска медовина
Потребно: 1 кг ливадског меда и 25 гр квасца.
У воденици за месо самлети мед у саћу са цветним прахом, сипати у лонац и додати 4 л воде, па загрејати на 35 степени уз стално мешање. Скинути са ватре и одмах додати квасац размућен у меду. Добро измешати и оставити да преноћи.
Други дан процедити кроз густо сито или газу и сипати у флаше које не треба затварати јер медовина још превире. Држи се при собној температури неки дан, па се флаше стављају у полумрачну просторију отворене, само прекривене салветом или газом.
Медовина проправља крвну слику, крепи, отвара апетит и успорава старење.
Сурица
Састојци: 4,5 кг меда, 18 литара чисте изворске воде, 400 гр гљива, 2 л крављег млека, зеље и корење /конкретно према упутствима чаробника, нпр. љута трава тј. купалница/.
Хлебни квас
Два килограма киселог црног хлеба исећи на комаде и добро исушити у рерни да порумени. У већу посуду ставити двопек и залити га са 12 литара вреле воде и оставити да одстоји 10-12 сати, а затим процедити. Одвојено узети 50 грама квасца и 2 супене кашике пшеничног брашна и замешати са мало воде; сјединити са течношћу и мешајући додавати шећер. Кад је све добро измешано, покрити салветом и оставити на топло место, док се не појави густа редовна пена коју треба редовно скупљати како квас не би преврео.
Течност обавезно процедити кроз сито /или газу/ и покрити чистим белим платном док квас не сазри довољно. Потом квас налити у чисте флаше, али не до врха. Флаше добро затворити и оставити на хладно место. После 12 сати квас се може пити.
Превод: Александар О.
Шљивовица
Наша земља је позната као воћарска, а по броју стабала шљива прва је у свету. Развитак нашег шљиварства заснива се на изванредно повољним климатским и земљишним условима. Ако се од овако квалитетне сировине производи шљивовица по новом и оригиналном технолошком поступку – без штетног састојка метил алкохола – који су разрадили наши стручњаци, може се сматрати да су обезбеђени услови за добијање шљивовице одличног квалитета.
Главни шљиварски рејони протежу се кроз источну Републику Српску и западну Србију. То су истовремено и главни производни рејони нашег најмасовнијег жестоког пића, шљивовице.
Најбоља шљивовица добија се од наше најмасовније воћке и најплеменитије сорте шљива, пожегаче /мађарке/, из околине Ужица, Чачка и Ваљева. Добра шљивовица производи се и од црвене ранке и метлаша. Ракије од церовачког пискавца, трношљиве, моравке, сариђе и џенарике нешто су слабијег квалитета. Добијени дестилат /нова шљивовица/ треба да одлежи у храстовим бачвама три до пет година да би ракија добила златножуту боју, јаку специфичну арому и пријатан укус. У промету се шљивовица појављује у разним јачинама, а најчешће од 25 до 45 вол % алкохола. Шљивовица јача од 38% зове се препеченица.
Ракија се код нас производи и од других воћки: од кајсија и бресака /кајсијевача и брасковача/, од вишања /вишњевача/ и од трешања /трешњевача/. Од јабука се производи јабуковача, а од дестилације преврелог кљука /измуљаног грожђа/ добија се лозовача која је безбојна па се зато држи у стакленим судовима. Лозовача са 40 до 45 % алкохола највише се производи и троши у Црној Гори и на Косову и Метохији.
Коришћена литература:
Савремени кувар. Просвета. Београд, 1972.
Вегетаријански кувар – исхраном до здравља: Анита и Слађан Станковић. Београд, 2001.
Мед и мед: Марија Х. Ружановић. Нови Сад, 1990.
Храна – извор здравља: Јованка Оцокољић. Врело. Нови Сад, 1995.
На 303 начина – воће и поврће: Милутин Р. Југовић. РО ГИД Нови пут. Светозарево /Јагодина/, 1986.
Українські страви. Світовид, Харків – Таст-М, Київ, 2002.
Именослов – В. Казаков
http://www.svevlad.org.rs
СРБСКИ ЖУРНАЛ 