Песниче Соколе!

Погледала сам Ваш прилог о музици*). Никад ја ту хандркаву музику нисам могла слушати. Не чудим се да је намерно све то убачено. Доноси доста новца, а и утиче на људе. Добро, знамо ми да имамо непријатеље који су ВЕОМА организовани, који имају циљ и да раде без престанка да га остваре. Они не седе по кафанама да пију, они не гледају фудбал и ријалити. Они НЕ спавају.

 Добро, убаце они свашта са одређеним циљем. Они одлично знају како се људи манипулишу, то су мађионичари високог калибра. Имају научне кругове који им дају своја истраживања и сва знања. Експериментишу и тд.

 Оно што мени смета је то што народ то прихвата. Па нико их пушком не тера да слушају ту музику или тај ријалити. Знам овде у Америци, има Срба који гледају то смеће на кабловској ТВ. И зато што је из Београда, е то је оно „наше домаће“. Ја сам дигла руке од тога, нећу ни да им говорим. Јер ако им и покушаш скренути пажњу, са најбољом намером и на фин начин, нити разумеју, нити слушају, чак се и наљуте, па си им непријатељ.

  Нешто ми паде на памет ових дана: Помислила сам на нека давна времена, у дубокој прошлости. Размишљала сам о Леденом добу. И толико сам се дивила тим нашим тадашњим прецима. У онаквим суровим условима, са примитивним оружјем, (које морају сами направити и смислити), са слабом одећом, у хладној пећини. И у тим таквим условима су морали да лове, а ако не улове ништа, цело племе умире од глади.Отићи у лов на неког бизона са тим копљима је била невероватна храброст. И ко зна колико их је и гинуло у лову. А да нису били такви ни ми данас не би постојали. Нису чекали да им, ето неко, однекуд, дође и спасава их. Да им даје, да их храни, да их носа и тетоши, да их организује, да им објашњава и за рукице да их вода. Нисучекали никог. Та времена су била гора него ово данас, па су преживели.

Благодарим на видеу, да сте живи и здрави!

*)Песникова разјасница:

Татјана је мислила на мој видео о музици који је приказан у рубрици за коментаре.

(Татјана Кришков на самосталној изложби својих уметничких слика, негде у Америци.)

Нема Србина

и нема Србкиње

који се не жртвоваху

за Србство, за Род.

Жртвујући се

за Србство,

за Род,

они се истовремено жртвоваху

за Светлост,

Правду,

Истину и Лепоту,

за Ред и Поредак

у Васељени.

У Србској Повесници,

од ПраИскони па све до Несагледне Звездане Будућности,

нема расног Србина

нити расне Србкиње

што живот свој не посветише

Србству и Роду,

што се не преселише

у Златни Сварогов Ириј.

Заиста,

заиста верујем и знам,

да Срби и Србкиње

никада не умиру,

већ се кроз привид смрти

вазда и навек изнова рађају

на Вечном Путу Светлости.

ПЕСНИКОВА РАЗЈАСНИЦА

На вест о убиству Оливера Ивановића у Косовској Митровици:

Пуцањ у Једног Србина јесте пуцањ у Србство!

(Београд – Истер, 16. коложега/јануара 7527/2018.)

Рујне горе и небо од пурпура,

у сутон румен и зимзелен;

 низ поље јесење

 певају девојке,

сетне песме

о љубави.

И њишу се на ветру

 румене иве;

и тужно трепере

јасике жуте;

и пун Месец

већ изгрева,

понад борова

витих и модрих.

Као некад,

веома давно,

Србија и данас бива тајна,

дивотна и сетна,

под звездама,

што сетно титрају

понад горја.

У Створитеља је Све Стварање, а Стварање је мировање у кретању.

Стварање је, гле, вечна промена без промене!

Све се њише, таласа, гиба и мења, а, ипак, вазда све исто остаје и бива.

Стварање је попут плеса вила на пропланку ветрова.

У ПраВасељени све плеше без престанка.

Створитељев плес јесте Живот вечан у свим световима, на свим ступњевима, у свим појавним обличјима, у свим пространствима.

Садашњост, Прошлост и Будућност јесу само Три Образа, Три Лица Суштога Триглава, Онога који без престанка плеше у Себи.

Његов плес јесте Живот без почетка и свршетка!

Живот, гле, одувек и заувек, и свуда, у Овоме Трену Велике Будућности!

Време је,

да снове преводимо у стварност;

да живимо и да будемо оно

што смо сневали;

оно што на јави сневамо;

 да између снова и јаве

ставимо знак једнакости!

Време је, за подвиге и за дела

достојна и нашег имена и нашега порекла;

 да се по делима својим препознајемо;

 и да из чињења наших происходи

како сазнање тако и истина о нама!

Време је, да се присетимо свих оних знања

с којима смо и дошли на овај свет;

 знања која смо од Створитеља примили

на самоме Почетку, који и није био Почетак,

већ само један од у бескрајном низу почетака

што се никада ни догодили нису!

Време је, да свако од нас каже самоме себи,

да жели један свет по Божјој мери;

 да човек буде усаображен са Богом

и са свеколиком творевином

што из Бога происходи;

 да човек чува и поштује себе

као Сушаство Божје, и да не чини ништа

 од оног што нарушава поредак ствари;

 да човек човека посматра и види онако

како Велики Створитељ

посматра и види творевину своју;

 да човек човеку буде Бог

по Љубави, Доброти и Лепоти!

Полетела птица светла,

винула се у висине,

сва од срме сребрна је

а златно се кљуном смеје,

пространство јој чистог етра

плаве очи, плаво греје!

.

Полетела птица светла

јер је чула Творца знак

да сребрне мисли сеје

златног сунца, сваки зрак!

Кад намах се у вис дигне

Васељена поста бела

ни мислима да је стигне

не могаше стварност цела!

.

Радујте се очи плаве

које звезде испевасте

Птица вам је више главе

гле, сада се озаристе!

Са Неба си траг

Из бића си зов

Блесаво си драг

Ватри изазов

.

Лептиру сам слик

Кад ме такне драж

Гласом сржи лик

Отвараш ми, знаш

.

Где сам крхки цвет,

А где сочни плод,

Испраћаш мој лет,

Са воде у свод!

.

Осећаш ми, знам,

Дубине и талас

Доћи ћеш ми сам

Полудећеш без нас

.

Лудим ли и сама.!?

Ко да неко куца…

Ватра таму слама

Пламте наша срца. . .

Не постоји ништа тврђе од нашег завета,

Свака му се реч к’о трн у кости забада.

Не постоји ништа од загрљаја силније,

И не постоји ништа лепше од твог осмеха и Србије.

.

Немој дати никоме да одузме ти срећу,

Ја без тебе не желим, ја без тебе нећу.

И свака мука, и свака радост твоја

Биће и остаће, такође, и моја.

.

Повратимо веру у заборављене осећаје,

Руку стави ми на срце, осети му откуцаје.

Пољуби усне које за тобом жуде,

Не обазири се на погрешне и промашене људе.

.

Ја ти дан једино овако знам и умем

Улепшати, песмом ти се кунем.

Кроз своје риме ја везем гоблен наш,

 Моја си љубав, да ли схваташ, да ли знаш?

.

 „Заједно у свему!“ – рекосмо још лани,

Осврни се, окрени, пред нама су тек дани

Среће, радости, љубави, лепоте,

Разуми ме драга, разуми ме животе.

.

Дај да се боримо, да никад не посустајемо,

Дај битку да бијемо, да се не предајемо.

Не заборави, мила, ја ти чувам сан,

На рамену моме чекаш нови дан.