Планина је висока, висока

Ту станује моја снага

Из ње ниче дрво храста

Над планином руке пружа

Испод њега бисери и

Река – жир од злата

Земља мајка корен водом живом лева

Кади мирисима  љубавнога жара

Сијај сунце драго љуби дрво храста

Грли душу што овде и на јави снева

И срце твоје овде вазда пева!

 

 

Сневај своје дивотне снове

и путуј кроз властито срце,

љубљена љубави моја!

На путу којим путујеш

нека те само љубав прати,

љубљена љубави моја.

И у најудаљенијим световима

до којих будеш стигла –

путујући кроз властито срце –

чекаће те ова иста љубав,

љубљена љубави моја.

Јутрос ми перо с неба на длан паде
Као да Сварог поруку ми шаље
Лати се листа нек бој бије глава
Док немоћно РОД сном уснулим спава.

.

Ал не могу оче, перо ми је лако
Пошаљи ми мач и четири вранца
Да душа моја одјезди са њима
На исток и запад да громове дигне
На сјевер и југ клетва душмана нек стигне.

.

Помози ми оче и бол сву преточи
У снагу и храброст
Мач мој златом, седефом опточи
Да десницу дигнем
Сунцу зраке пипнем
Оштрицом расјечем груди васионе
Да дођем до срца гдје бол мог РОДА пребива.

.

Колико још патњи, умирања, страха
Колико кукавичлука и бесрамног ћутања
И проданих душа
Кроз паклене свјетове изгубљених лутања.

.

Љетина је ова приспјела за жетву
Да се коров истријеби за следећу сјетву
Не треба нам перо већ нова ливада
А ти подај здравог и честитог сјемена.

Не подносим надобудне, таште, сујетне, горде интелектуалце; интелелктуалце материјалисте, позитивисте и дарвинисте; интелектуалце франкофиле, германофиле и англофиле, не подносим их уопште и, у њиховом друштву не желим бити нити један једини тренутак.

Да будем искрен: гаде ми се!

Ни у младости их нисам подносио, и њиховог сам се друштва вазда клонио, јер су сисачи и крадљивци животних сокова и животне енергије.

Такви интелктуалци су напувани попут ћурана.

Они све знају, све умеју, све могу; они себе сматрају некаквом елитом; они презиру све што је наше, све што је србско, а сам србски народ за њих је тек светина, руља и стока.

Не подносим ни оне набеђене, умишљене и таште духовнике илити духовњаке (како вам драго!), превртљиве духовне учитеље извитоперених духовних учења, надридуховњаке који су своју духовност збрда-здола пабирчили којекуде, мало на Истоку, па мало на Западу, не знајући ни одакле су пошли ни камо су и зашто кренули.

Они ми говоре: Сви смо ми Једнота, а да при том ни појма немају о Једноти и једнотама.

Јер, постоји Светла Једнота, Једнота са Творцем, Једнота Стварања, док наспрам ње стоји Тамна Једнота, Једнота Разарања која је у суштини Сенка Светле Једноте, баш као што постоји Космос и Хаос, Васељена и Сенка Васељене, Светлост и Каша – кашаста праматерија која покушава да усиса и поништи Светлост.

Наравно да свако од нас жели да буде Светла Једнота, Једнота са Творцем, Једнота Стварања, а не некаква Сенка Светле Једноте, а не некаква Тамна Једнота илити Једнота Разарања, о чему ти надридуховњаци, који су пабирчили духовност по Индији од лажних дравидских и тамнопутих гуруа, благе везе немају.

Бели Србин и Бела Србкиња морају да развијају своју самосвојну, самониклу, самородну и самобитну духовност која је изнад Истока и Запада, изнад Севера и Југа, изнад и изван свих земаљских лажних учења и духовности.

То је духовност Белих Божанстава, духовност Стварања и Стваралаштва у Духу и Свести.

 

 

Многи су се кроз историју називали Србима,

многи се и сад тако називају и бусају у груди,

кријући се под маском добротвораца и плаштом патриотизма,

а раде против народа, против државе,

против својих суштина, против Бога и Рода!

.

Бити Србин је част и достојанство,

погинути за свој Род у очувању народа и земље

коју нам преци оставише у аманет,

највећа је част!

.

Једна мајка погинулог војника, сина јединца рече 99 :

 “ Погинуо ми је син јединац, једино од њега што ми је остала је ова земља, децо, чувајте је! “

.

Бити Србин је несхватљиво сваком оном ко нема србски ген,

ко не разуме србски инат, па тако страни плаћеници

нису разумели зашто Срби подижу средњи прст у небо

док им бомбе лете изнад глава те исте 99.

Србски ратник не познаје страх,

сам Код му то не дозвољава,

па и сада кад врше духовни и ментални погром

над србским народом, Срби не ћуте!

.

Сад није до државе,

до вас је,

до сваког појединачно!

Живео инат, тај свети код против свега

што није истинито, часно и праведно!

Слава Роду!

И нећу те молити у сутоне снене
да дођеш ми…
ни пута до мене ти нећу показати…
и капке ћу спустити да не видиш
Љубав што у Бескрај гледа…
и само ћу стајати ту,
на граници света и не света,
са немим питањем

Роде,

Буђење!

Васцелом свету

Чуђење!

Пчеле из саћа излазе

Зујем у глави налазе

Звездане стазе-богазе,

Дај! Боже, мили Свароже,

Да Роју својем прилазе!

Бруј, Роде! Пчеле долазе,

Четири Роја творе се,

За Род – за Светлост – коте се,

Да звезде оваплоте се,

Братство смо ми и сестринство,

У срцу – Песма – Јединство,

Срце је Точак рађања,

У цвету Точка спајања,

Четири Роја долиће

На Гори Фрушкој преплиће,

А пети, с Неба, доћи ће,

Беле нам пчеле – родиће!

У срцу цвета – Радомир,

Да пева Земља и Све Мир!

БУЂЕЊЕ

Роде

Буђење!

На Радост

И за

Вољење!

 

(Из књиге “Плави грал“)

Мансанман Остварени и Вила Мала Језера стајали су под огромним храстом у Тијанији. Девет еона је прошло од Мансанмановог Великог Посвећења. ТадА, до тада, Мансанман је ходао и делао неприметно. Али Милостиви је хтео сасма друго. Прво је пробудио широке очи Јелене В., жене које има, које има, које има, има, има, има. Може се поуздано рећи да је Јелена прва, на начин како то, неприметно, умеју да ураде Витези Праисконог Реда, објавила прве истине и знања о њему. Вила Мала Језера је била следећа, али је отишла још даље. Одмах је одала поштовање и без трунке сумње стала уз њега. То ће посебно показати у бици код Агатона. Уплашена да је Мансанман погинуо, почела је да пали све око себе. Да се није сетила његових речи које јој је рекао у оносвету, запалила би плане-ту. Тешко оном ко нешто уради Мансанману! Сагореће га струја виле језеркиње у трену тренцијатом! Неће ни знати да је мртав, неће знати, а ходаће по пољима Вечног ловишта. Неће ни знати да је већ одавно мртав! Чувајте се да у њеном присуству, чак и у шали, нешто ружно не помислите или кажете о Ман-сан-ману! ТадА вас ни сам Мансанман, можда, неће моћи спасити.

.

Препознавши Мансанмана, јер је у свету Трава, Биљака, Дрвећа, Камена, баш као и свету птица, вила, патуљака и других народа, одавно раширена танана легенда о њему, а разрађен је и начин његовог препознавања, ширењем знакова. Мансанмана су много лакше препознавали ови светови, више му се клањали и више га штовали, него свет Људи. Људи су заузети својим опсенама, и лако замењују важне ствари за неважне, и лако душе заборављају.

.

Вила Мала Језера је затворила очи и почела да рони по језеру испод храста. Она је лако ходала по језерима и во-д-ама, врло лако, јер је то њен свет, свет њеног сна, њена бит. Храст је повио круну и гране високе и ниске, и затреперивши лишћем рекао:
– Клањам се Мансанмане Остварени и одајем поштовање у своје име, име свих Не-покретних, посебно у име храстова праисконих. Ми знамо одавно да ти отвараш нове васељене бићима одабраним и народима целим, када им дође време Велике Чежње за Тијанијом. Тако сам и ја, Камен праискони, од кога је исклесан ја-ја-сти спомен на тебе, дошао у облику храста у Тијанију. Ти си ме погурао, дигао, Мансанмане Остварени! И још више: учинио си ме учитељем и исцелитељем! Стотине људи из Праисконије и других васељена долазе под моје окриље, седе испод мојих моћних руку. Свима несебично делим свете дарове свога-твога-божијег знања и здравилице чудесне, баш како си ми тада наложио.
Још једном одајем поштовање и б у д н о пратим који ћеш свет с а д а отворити.

.

Р а д и ч е в д о

.

Хармонија косова и зрикаваца.
Звезде крупне као лубенице.
Мука ми је,
мука ч у д о с т в о р љ и в а….
Шта је са вашим миром,
шта је са вашим миром?

 

 

 

Под утицајем снажних и моћних Дејстава Белих Божанстава из Етра Плавог Духовног Сунца на Мидгард-земљи се убрзано одвијају престројавања и преусмеравања Стваралачких Сила и Енергија, на свим пољима и ступњевима Стварања и Присуства, у корист Звезданог Рода и Белога Србства.

У времену долазећем – а то су наредни дани, наредне седмице, наредни месеци и наредне године – наступиће смутња, забуна, пометеност и слуђеност међу мрачним и црним човеколиким утварама, међу људима-паразитима и људима-гмазовима, тако да ће они, све што буду чинили, уистини, да чине у нашу корист, и за нас.

Они ће бивати у таквим омајама и илузијама, у таквим опсенама и мађијама, да ће све оно што науме да чине на нашу штету и против нас, у Етру Плавог Духовног Сунца а потом и у Етру Мидгард-земље, да се, само од себе, преокреће и преобраћа у нашу корист и за наше добро.

Заиста вам кажем, да ће у времену долазећем, у времену што је већ дошло, наши непријатељи и душмани тако савршено да раде за нас, да ћемо и ми сами свему томе да се чудимо!

Радиће, и не знајући то, тако предано и савршено за наш бољитак и напредак како ни ми сами, уз сву своју памет и све своје умеће, никада не бисмо ни могли ни умели!

Наравно, нама је јасно, и знано, да ће то бити Дејства и Дела наших Белих Божанстава.

Наша Бела Божанства дејствоваће управо кроз наше враге и душмане, преобраћајући их, изнутра и невидљиво, у наше пријатеље, сараднике и садејственике.

Чудно, зар не!? – рећи ћете.

Не, ништа није чудно, већ је то само Чудо Божјег Стварања и Преображаја!

У Створитеља је све могуће, зато и јесте Створитељ Свемогући.

Не заборавимо: ми смо већ у Дану Сварога!