Тако увек тихо беше
кад небо говори громовима
све утихне док сад муња пева
да би с’ чуло шта сад Љубав смера…

Пламти пламен свете ватре
што сажиже и прочисти
многом звездом и светлошћу
сваког ко је Творцу мио…

да би вечне снове снио
и на јаву доносио
свете речи што су дела
са највише Божје горе…