Биљана Гавриловић: ЈА ЖИВИМ ЗА ДАН…
Остала ми душа негде покрај тебе
на путу сам пуном камења и трња,
ко рањеној срни, срце опет зебе
ова хладна ноћ, сада је још црња.
А грудву топлине, што понесох тужна
сакрих у дну себе, од дана и ноћи,
иако је стварност, неизбежна, нужна
ја живим за дан кад ћу теби поћи.
