Када би схватили…. Да…. Страх је вирус у генетском коду. Он изједа, душа на њега мирише и одаје себе у простору. Бољка овога времена-страх, туга, депресија,… Није нама дано са умом ствари да решавамо. Приземне ствари се саме стварају, ницају,… Оно што треба је креација, вечита игра чистих мисли, тада ништа страно није. А све одише чистотом, врлином и љубављу. Бољке тада не могу нам ништа, душа је чиста, ум тихује и слуша шта му поручује душа и светлост из срца. Тада нам недокучиве ствари делују блиске а ми слободни. Слобода није стање, слобода је послање… даровано нама. Сваки крај две стране, свака стаза два пута има када се не би служили приземним чулима, када би прорадила интуиција… Тада не би сваки пут био поплочан бодљама већ цветћем и његовим мирисима. Када би само схватили моћ тренутка, нултог времена,… торзиони таласи… Наши великани нису послани били да нам пишу, граде, стварају… они беху слати и шаљу се да нам покажу – Како је дивотно док машта се и снева…. Тада гнева нема, само тишина док ниче нови свет…

ПЕСНИКОВА ЈЕЗИЧКА РАЗЈАСНИЦА

Ирена је самосвојна и самобитна песникиња која има своју стваралачку и животну поетику, која има свој дубински, свестрани и вертикални поглед на свет, тако да већ заслужује да добије своју колумну на Србском журналу.

Уместо туђинске и већ излизане (латинске) речи: колумна, ја сам се одлучио за србску реч: песнички стубац.