Њежна као свила,

обавијена руком,

вољеног, чека,

да сан на очи дође

разњежена мишљу

да је љубав вјечна

љепота на груди јој пала

пјесмом ране срца лијечи

Љубила му зјеницу ока

сада лаганим дахом

у сан понешена

његов лик слути…. –