Фото: пламени мач, символ ватре

Kуца ово срце у грудима живо,

залуд си се дуго од њега сакрив’о,

ковач моје среће љубав к’о мач кује,

одjекују речи, свуд’ се ВОЛИМ чује.

У погледу моме изнова се сјаји,

обљесак живота тајновито таји,

сањалачко срце зачетак је мали,

ал’ га свака песма разграна и зали.

Римом својом оштрим уздах што те воли,

тоцило камено у ток се претвори,

твоје име оста на мојим уснама,

ту си мач и стена, трајеш годинама.

Груди да ми секу, бескрај би остао,

крвца да потече, опет би сијао.

Kол’ко год да боли, драгоцен си мени,

витез је без мача, ал’ му мач у вени!

И не може ништа ту да се промени,

заувек остаћеш осећај пламени!