Постоји прошлост која се већ збила.

Неке је под својим теретом угушила,

а другима је у недоглед раширила крила.

.

Имамо садашњост са којом не умемо да се носимо.

Дат нам је тренутак лепоте,

а ми мишљу о будућности пркосимо.

Не проживимо га,

он након трена постаје прошлост.

Као и неке остале тренутке

бацимо у неке удаљене кутке.

.

Постоји сигурна будућност,

али не она осмишљена у нашим жељама и мислима.

Она неминовна је већ записана у Писмима.

.

Њено име је смрт.

Човек је одувек са тим жељама о њој био шкрт

и не дозвољава мислима да је прихвате.

Одсечно из живота избацује,

али не зна човек

да смрт непрестано вреба

и да нигде не станује.

Фото: Долина смрти; Википедија