Говор вода у таласе прелива се

Богојављено

И пролази кроз моју бит прозирну

док из очију лептир времена узлеће

у мени дан пупоља свим бојама сна

Сунце, Сунце је златом разливен цвет

.

А ја тихујем и светложељену уплићем

нит по нит да ми плаштаница буде

да по земљи жита и воћа заруде,

а обноћ звезде ко живе птице зашуморе

Желим, желим да опитомим цело људско море

.

Богојављенске воде кап су Свемира

Оне су посвећене сребром васионе

У свитање Бели Анђео се ту умива

Желим да изговорим речи што их душа моја

пред олтаром неба снива

.

Господе!

Као да се моја ноћ тад прену

кад запрашташе ватрене салве неба

И хлеб наш од љубави тежачке овлата,

јер ратар зором и росом светом

у зору се умива,

кад душа телу Спасова отвара врата

Тад говор биља чује

Тад громове у мразну немоћ обуздава

.

То прича је коју свете птице небом проносе

Очеви орача и косачи косачима певају

У води хранитељици где је светложар лета

На гутљају посвећења

да кућно слеме између кушњи света

одржи китом босиљка зоденуту у небу

док цветом освиљна цвета

Бујно цвета

Цвета

Цвета

Из двокњижја: „ПСАЛМИ У СВИЛИ ДУШЕ“

Фото:Фб страница – 𝐍𝐐𝐄李