Судиће нам траве које нисмо стопалима дотакли,

судбине људи које смо заобишли, путеви чије крајеве

не састависмо као руке

драгој око паса,

судиће нам суд о коме ништа нисмо знали.

.

Све што нам се нудило а нисмо умели да заволимо,

муње које смо хватали као лептире

и претварали  у оружје,

судиће нам камен из чије смо умности

цедили енергију да би га уништили, цвет кога смо

душом охлађеном у плоче

пресовали, судиће нам ваздух

који смо злоупотребили, љубави

које не пробудисмо;

судиће нам судом неписаног слова,

 ал’ тако да од тога више смемо

него што можемо!

.

И то ће бити казна, природа каква јесте кад је човек

изравна са отуђењем да би се продужио

до предела

који му не припада.

Окупиће се све чега смо се одрекли,

што смо уз пут као сувишне ствари одбацивали

да бисмо пре стигли.

.

Окупиће се један чудан, непознат свет

и гледати не схватајући,

шта чинимо

осудом страшном ослобођени

граница и покуде.

Фото 1,2: Из фототеке Србског Журнала