Господе!

Удостоји ме тишине.

У њој обитава стотину чуда.

У тишини ја сам оруђе царства Твог.

Живим гласно а плачем тихо.

К`о цвет којег сунце љуби.

И нежни ветар њише.

Милује Бог.

.

Господе!

Дај ми да волим

Као што сунцокрет воли Сунце.

Јер златно- из срца Бога ниче.

Да опраштам дубином тихом.

Док спокојно течем ко река дубока.

.

Господе!

Нека ми реч – опрост исијава.

Изливом Твоје Љубави.

Светлостшу неугасивом, мноме се слави.

Да опраштам подмуклости глупе.

Говор увреде – то узалудне су приче.

Од којих на срцу коров нам ниче.

Око чела на судњи дан.

Око грла на ђурђевдан.

.

Господе!

Доносим Твоје вјерују, где сумња влада

Тобом ми се, око чела ниже месечина.

Мир умирен – војска ангеолика једина.

Дуби ми срце и сунце, да растера очај.

Наду, у светлом мору неба – Рај.

Светлост – тами.

Где руку спустим нека буде цвет.

И сучеве птице лет.

И сунчеве птице лет.

.

Господе!

Удостоји ме сунца у оку – поглед

Над свим лукама, морима.

Пролазним сенима – шуморима.

Где ће дланови моји бити Твоји.

Они што хлеб поделише да се мржња затре.

Љубећи Љубав

И румен пупоља од нежне ватре.

.

Господе!

Утеху да пружим – светлост

Обрисе плаветног неба

Румено цвеће среће

Где мирише бајка од хлеба

Да схватим кроз новорођена слова.

Вечност – даје нам се преко благосова.

.

Господе!

Ох да и ја пружим парче среће.

Стојећи над жртвом једном.

Јер онај који даје тај добија.

И бива победник жртвом чедном.

Знам, пупољ запет

Биће украс за живи цвет.

Дланова наших руковет.

Наивни дан – различак плав.

Светлеће за свет.

.

Господе!

Да схватим, не тражећи да ме схвате,

Да волим а не чекам на љубав,

Ко звезда жива, овде и тамо кад буде

У грлу манастира, где звоно свира

Са неба живот дотиче.

Kо заборавља на себе, тај стиче,

Kо прашта, биће му опроштено.

Јер земљи пружа – небу узноси баш…

Слава Ти за све што ми откриваш.

.

Господе!

И ко се упокоји у миру, миром Твојим,

Пробудиће се за живот вечни – нек му је Слава.

Орачу, косачу, са месечевим српом-својим.

Жив у цвету, свету, где остала је блуза плава.

Где чуда, једна за другим – и ја ћу да бројим.

Нека нам не буде краја, уз путир вина – Слава

Помози ми, Господе – пламеном Љубави!

Било да сам будна или да сним.

Учини ме оруђем Твоје свете воље. Амин!

Н.А.Ц:Збирка поезије у припреми

Фото 1,2: Слике, представе Бога; Википедија