Под коренима дрвећа и трава,

Земља  успавана!

У њој положена  су

и мојих милих семена!

Спавајући  снују,

нека лета и пролећа,

да падне суза молитвена,

светим кадом да повеже  времена,

прошла и будућа,

да зачује се птица онострана!

Приђи Вило, плавокоса!

Ступи ногом на овај крај,

и сети се!

Ту је и твој завичај!

Фото 1,2: Фототека СЖ