Фото: Фототека СЖ

Мало је ствари које срећу чине,
Када јато белих година мине.
Још ако је то лет у непознато,
Мало је простора за срећу дато.
.
Морамо је тражити кроз снове,
Свуда, само нек се срећа зове.
Некада давно у овом граду,
Било је пуно разлога за наду.
.
Данас су и снови постали далеки,
За срећу тражимо разлог други неки.
Док нам он не дође на коњу белом,
Ми ћемо лутати по свету целом.
.
Тражићемо срећу у изгубљеном благу,
Као болан здравље, као војник драгу.
Ако је сретнемо, да ли ћемо је препознати,
Или ћемо вечно за њом тумарати?
.
Све зависи од вештине нашега ума,
Који обасјаног срећом тражи за кума.
Не гледа да ли је богат, славан и познат,
Само ако може среу у њему препознат’.

М.Г.С: Збирка – Златне нити