Данас је последњи дан 2023-ће године према календару који пратимо.
Ко зна који је дан од постанка света … Ми смо учени и научени да
живимо у времену – јуче, данас, сутра, док се Вечност шћућурила у
нашим умовима и чека да је откријемо и да се проширимо. Умом је,
сасма очигледно, тешко видети очигледне ствари. Ум је заробљивач.

Шта значи – живети у прошлости? Најпре, то значи, не бити присутан у
времену које једино постоји. Потом, значи, живети у сећањима, која су,
уствари, прошла, али им дајемо снагу да се повампире и да нас муче.
То се односи на сећања свих врста, дакле и на радосна и на тешка. Тако
оживљена сећања имају снагу да нас наново, стотинама пута, муче или
држе у илузији радости.

Шта значи живети у будућности? Где се налази будућност? Такође, у нашем
уму, као наша замисао. Када се на њу “примимо“ поново нисмо у садашњости,
поново живимо илузију. И тако, шетајући умом тамо, амо, пролази живот.
Сматра се да просечан човек од 80 година није живео у садашњости више од
5 година! Символично речено, био је отсутан, дакле био је мртав – 75 година!

Живети у прошлости или будућности, тумарати по њима небројено пута,
укотвити се у таквом животу, значи не живети краљевске тренутке свесног
постојања. Ми смо на овај свет дошли, првенствено да то научимо, да нас, као позоришне лутке не трзају непостојећа времена, потом да потпуно свесно
обављамо посао за који смо научени, у корист Заједнице и за испуњење
Божанског плана.

Овај дан нам, као и сваки други, пружа много, много прилика да откривамо
тајне вечног живота и да га смерамо у правцу највеће радости и среће.
Данас је и дивна прилика да потпуно пустимо узде укрућеном и, од
погрешних знања, заробљеном уму, и да се растрчимо светлом стваралачком
стазом. Убрзајмо трк и достигнимо надсветлосну брзину. То сви можемо.
Сваки човек има огромне потенцијале, божанске потенцијале. Можемо …

Истрчимо до обале Вечности коју непрекидно запљускује и проширује Безкрај.
Седнимо усправне кичме на погодно место у положај расцветалог лотоса.Дишимо на нос, мирно и дубоко, и свесно, пратимо удах и издах. Осетимо како нам елемент ветар, издах Творца, доноси духовне молекуле диметилтриптамина.У тиховању, врхунском стваралаштву, отворимо латице тајинствене жлезде епифизе и пустимо да се у њој духовни молекули претачу у материјалне. Осетимо и видимо,видимо и осетимо, да се ти молекули налазе у свему и да певају заносне праисконе песме првојезиком света. Осетимо радост садашњег тренутка и видимо да биће садашњости нема патњу, нема заврзламу…И осетимо Једноту као Лепоту и Истину!

Данас је, такође, диван дан, као и сваки други, да помогнемо Творцу у остварењу Његовог Плана слањем из срца енергије љубави и саосећања, енергије Свеспасења:

Нека васцела творевина складно расте и нека се складно развија.

И нека све буде спашено по Норми Творца.
Нека тако буде!

Свим читаоцима и сарадницима Србског Журнала и свим бићима Света
СРЕЋНА НОВА 2024-та ГОДИНА!!!