Фото: Мост на реци Увац; Википадија

Таман помислим да има наде,
да има људи још увек на овом свету,
али ме разувери ово стање-
јер човек пева са ђаволом у дуету ..
.
Ал ‘Господ каже:
„Не пожели оно што је туђе, изгубићеш и своје“!
Свет као да не чује -отима опет дарове моје…
.
Не платиш на мосту, на ћуприји платиш…
За своје зло себи ћеш да наплатиш!
Мени не смета мисао зла ,
јер знам да то не мислим ја…
Већ мисле многи,
они што себе
препознати нису могли…
.
Кад изгубиш вредно оно у човеку ,пријатељу …
Нећеш више бити исти ,имаћеш само једну жељу.
Да све поново буде као некада што је било ,
али ,не знаш да си нехотице повредио пријатељско крило.
Оно што те милошћу ,поверењем и љубављу покривало и тешило ,
над тобом ко над собом бдило.
.
Због похлепе ,те невере лепе ,душа потамни ,
очи ослепе и тако човек остане сам .
Колико боли издаја добро знам.
.
На својој сам кожи осетила,
колико боли ујед пријатељских змија…
Отров сам тај окусила …
Превару искусила…
.
На изглед добри,али све је то
привид и замка
не чува човека човек ,
већ нас све чува Божија Мајка