Фото:Вечна ватра, Београд; Википедија

Док читах слово о генију нашем
ком ненадмашност и О Нил изрече
обрех се у сећању детињем
кад живот мој је почео да тече.
.
Летех и ја са крова малога
са кишобраном у рукама двема.
Да не буде пада ми болнога
ашовљена ме земља спасила.
.
Едгара Рајса када сам читао
и упознао његовог Тарзана
у парку сам са дрвета пао
не издржа ме бршљенска лијана.
.
Карл Мај ми Винетуа даде
и отад почех стреле правити.
Кад једна сестри на главу паде
и са овом игром морах престати.
.
Ископах рупу за моју корњачу
до које од пумпе спроведох воду.
У водоток убацих обртњачу
од кукурузовине сачињену.
.
Дете из дома у дружбу довели
родитељи моји – просветари.
Да се играмо га оставили
а он моју корњачу удави.
.
Из света књиге машту сам црпио
да коловођа играма будем.
И деригаће сам тако открио.
Играсмо се на туру клизањем.
.
Кажама књишким машту сам палио
да буде ватром вечности моје.
Играма радости сам је жарио
да ми се тело и душа споје.