Фото: Косово поље, сваки камен је историја; Википедија

На Kосову равном, у другоме боју,
кадно кошмар беше не сан већ сва јава,
а тло дедовинско у крви и зноју,
зајецало тужно испод неба плава.
.
Велико је поље, још већа колевка,
кроз коју пролази и река и пруга,
нападнута болешћу, чекала лека…
Непокорна, снажна… На њу крену куга!
.
Вековима тавним борио се Лазар,
у првом боју кад црвен Божур ниче,
а сада су јој ту сви Вукови храбри,
Чопор штити Србље и њино огњиште.
.
Kроз вечност су хтели робити је разни,
некад давно Турци, сада Арнаути,
ал се не да снажна, јунаштво је брани,
подигли се момци кано пламен љути!
.
Док храмови звоне и добују силно,
звоник стари пева и дозива људе…
Јединица наша понос, српско крило,
хода само напред… Шта буде нек буде!
.
А ту… Ено, свиће Дечанска лепота
и планина Шара скрива све дивоте,
док са хордом зала ближи се голгота,
Чопор викну силно: „Дајем те животе!“
.
Заблистало сунце, грану пуним сјајем
док нектар кроз поља бојишта мирише
и с барутним прахом искре ноћи сјаје…
Боре се до сржи и јаче и више!
.
Закукала кућа док зидине горе,
и со – слани понос измешан са хлебом…
До смрти се Срби за слободу боре!
Проговори земља и ратник и небо…
.
Бакља се угаси у рукама гује,
и загрме пуцањ из ватрене цеви…
И jош ми се чини к’о да урлик чујем,
браниоца славних зов тај болан, гневни.
.
Да не беше њега ток урлика силног
сада бисмо тихо сви погнутих глава,
били слуге оних у чије су крило,
ницале семенке од сатанских зала.
.
А куд бисмо били…Е, мој роде мили,
да нас није тада заштитио Чопор.
Kо би мог’о да се супростави сили,
док уједа, гризе и сикће сав отров.
.
Зато хвала вама, људске сте громаде,
силни Обилићи, Вукови поносни,
док ви јесте уз нас ми имамо наде.
Не дам, словом браним лажи да вас коси!
.
…Јер једног ће дана њихове мачете,
изнова да крену на српска огњишта,
и опет ће тада устати Беретке
Црвене и силне… штитећ Светилишта!