Фото: Фототека Србског Журнала

Душу ми раскрили ноћашњи сан – бљесница
Јутрос сам најпре оживео све своје цртеже
Потом препливах целокупну жеђ и метеже
Рани доручак – качамак сладак као чесница

Испевавам нову песму – речи се мрешкају
Проучавам малу кап да цели Водеан видим
Сецкам духом ћелију да Универзум упознам
И размишљам како ће воде да нас отрескају

Око подне сам ватром добро опрљио руке
Вадећи жар птицу из таме хора – рука бриди
Ходом моћи хитам према Вечности без муке
Заостаје време Безкрај се к’о светлица види

Хеј благице моја кроз јаде и страхове прођи
Немој више одједном два-три коња јахати
Ходом моћи – трчи испред времена и дођи
Почнимо сребро од врана и гаврана брати

Из огледала ме загледа црн и веђаст човек
Од силне топлоте њеног осмеха и љубави
Васцели дан ми звони медни звоник у глави
Пишем читам тихујем – не престаје тај одјек

Када паднемо у проблематичарницу живота
У трену су душице духице и свестице снене
Не помаже бауљање испод свечевог кивота
Помажу будна свест и чисте артерије и вене

Фото:Фб страница – Flowers and Nature