Фото: Пркос – биљка која осваја скромношћу; Википедија

Нећу да будем део багре
Што тлачи све који су мали
Нећу да слушам шта ми кажу
Боле батине, али и пре су ме батинали..

Нисам јадник нити бедник
Знам колико дукат вреди
Али злато нема вредност
Колико моја душа вреди.

Истина је скупа роба
Издаја је вечна брука
Правда кат тад све нас чека
Храбро срце, Божија рука!

Нисам послушник, нити увлакач
Трпит све недаће могу
За понос и част свога рода
За крст часни и златну слободу!

Нећу да кунем нити да се светим
Ал’ , пркосно, уздигнута чела,
Носим, што су ми је силом дали бодљикаву круну
Жртву приносим, нисам мали!

Уз мене су сви праведни и часни
Уз мене је пола света
Куцнуо је час за истину и душу
Пркосан сам, па коме смета, нека смета!