Фото: Песникиња Невена Татић Карајовић; Википедија

Волео си ме пијан и болан
у сумраку својих дана.
Дим си колутао преуморан
а крв је капала из твојих рана.
.
Волео си ме и кад нестаде
са лица ове планете живе.
Кад беше скршен, склупчан, скучен,
кад понори беху твоје близине.
.
Волео си ме и миловао
и кад рука је твоја дрхтала
и није стала, није се предала,
немирно је по мени лутала,
приче причала, нежно шапутала.
.
Волео си ме, о тако јако
иако уморан, иако свео
ко да си ме последњим дахом тако
Ко да сам све што си икада хтео.
.
Волео си ме пијан и болан
у сумраку својих дана.
Светлост си за мене светлео,
падао, клечао, устајао,
опет и опет покушавао,
бољи постајао
И победио!
И победио!
.
Онда кад волети си знао.