Фото: Зора; Википедија

Устала си. Тако рано.
Ја, тек сада.
Зоро!
Лако ти је. Ко те буди?
Песмом птица,
јутро звони.
Жубор. Река поскакује.
Распрши се. Као снови,
пробуђени.
Мир ђурђевка. Звончић снени.
Одзвоњава.
Не будилник, као мени.
.
Умиваш се. Златном росом.
Ја, на чесми.
Зоро!
Лако ти је. Ко те грли?
Дах свежине. Руке магле.
Док огрћеш бели вео,
чиниш ми се ко невеста.
Окренута лицем мени.
Устрептала.
Пред олтаром.
Очекујеш, да ти исток
благо лице зарумени.