Фото: Берба шљива; Википедија

Пустила корење у кршу вечном,
Стабло ти лелуја ветар га савија,
А лишће зелено краси ти крошње,
Водом се храниш воћко најмилија.

Плодови твоји модре су боје,
Једри и тврди још су на грани,
Долазе дани и твоме брању,
Или ће пасти ил бити убрани.

О како сочну утробу имаш,
Сочна ти шљиво најмилија моја,
Берем те тресем са земље купим,
Слађа си таква но кад те купим.

О родна шљиво расти ми дуго,
Шири ми гране, ко ја руке теби,
Ниједну другу воћку сем тебе,
Никада више засадио неби.