Фото: Бисер; Википедија

Сутон се спрема
На обали
Расут песак златног сјаја
.
Бисер му се крије од очију
Једино малени прсти и
Мало око га може спазити
.
Није то обично око
Већ око необичне
Сутонове Звезде
Са расутом косом као вила
Стопалима малим, нечујним
Испружених руку радовала се
Смирају дана
.
Трчала би по злату
И када би је бисер задивио
Раширених руку ту лепоту
Узе себи
А Сутону од туге остаде тмина
.
Звезда престаде да сија
Јер је лепота
Бисера узела њен
Сјај,
И она
Постаде заувек његова
Шкољка