Фото: Чаробњак ради: Википедија

Тражили ме путеви што никуд не воде,
све од златног отрова, зелене враџбине
и све луђи бивао сам у нискости својој,
у јаловом биљу згуснуте празнине.
.
Орао сам њиве, са двоструким ликом.
Иронично, с гордошћу и жестином даха.
„Сад ти празник пакао и свет полутаме,
предео без наде, са трагом уздаха“
.
Затварао сам бразде праве као стреле,
разбијао главе земље оранице
и топио, благо, пљувак међ зубима.
Ја нисам те укусе, нисам , тражио!
Ал сам, златне инсекте, спустио у срце.
.
Из сваке ми бразде твоја сенка текла.
Знам, милост ме твоја сустићи неће.
Узалуд непотребно измишљам речи,
Ја опасност љубим и варкама чарам,
Можда сам требао све другачије рећи.