Фото: Пишем писмо; Википедија

Одлетеће госпе међу руке
међу свете жене босе
бојим се закасниће година што мине
и запалити фењере моје.
Да л’ и тебе санак хвата
па те стеже страна света
моја рука, рука ова
нипошто те дохватити неће.
Бојим се тонем изнад свода
док ти песму пишем за живота
умро сам и хтедох се уздићи
рука твоја, фењер боја
а нигде живота.
Одолећу земљи црној
телу твоме и по којој сузи
ал кад кише поново сину
бојим се, покопаће Дрину.