Фото: Анђео; Википедија

Милени Ковачев

Колико неко вреди,
Никада не открију погледи,
Треба више времена и прилика
Да се открије права слика лика
.
Слика није тема ове песме,
Већ доброта која се заборавити не сме.
У тако малу жену велико је срце стало.
Није је случајно моје око препознало.
.
Толико добрих дела она чини често
Да јој је у многим срцима место.
Дете, унуче, праунуче и оно нерођено,
Свако је у њеној души пронађено.
.
Неме на свету за њу залуталог бића
Које би отишло гладно или без пића.
Речи су јој увек тихе и благе,
Па саговорнику дају снаге.
.
Поред ње је лако човек бити
Њеним делима ће се многи поносити.
На овом свету мало је таквих жена
Као једна и непоновљива, Милена.
.
Зато долазим до поучног закључка
На који је данас стављена тачка.
Схватам да је права мера живота
Величина звана – Људска доброта.