Фото: Спирале; Википедија

Време, попут Змије,
пребива шћућурено у Вечности,
а онда изненада, на Подстицај,
подиже своју тајновиту главу
и почиње да извија и одмотава
дугачко невидљиво тело,
које прожима и боји Циклус постојања
и утискује му Печат
у сваком трену тренцијатом.
.
У свом мистичном ходу
Време се претвара у епохе
које следе једна другу
у еволуционом нарастању
непрекидно изнедрујући
нова и моћнија Знања.
.
Прошлост непрекидно нестаје,
а будућност се непрекидно ствара
унутар вечне садашњости.
.
Знања претходних епоха,
када оптрче свој круг делатни
и исцрпе енергију за своје дело,
предају штафету новим знањима
и одлазе у трезоре Акаше.
.
Служиће истраживачима прошлица
да направе историјске паралеле
и да открију танане нити
које повезују сва знања,
пре свега линију водиљу.
.
И служиће, можда,
то зна само Велики Неимар,
као подлога и духовна храна
у неком другом циклусу
и неком другом простор – времену.