Фото: Фототека Србског журнала

Вала, било је то у једној малој земљи – великих сељака,
на оријентално-сентименталном Балкану,
на једној страни је била огромна скупина ђака,
Само не Он!
Јер он је отишао на једну сасвим супротну и себи
својствну страну.
Затим се већина појавила на екрану,
а Он је пустио врану да му кости нађе,
јер у целој тој свакидашњици и гомили,
није хтео, умео, а најмање желео да се снађе.
Сви су отишли некуд у једном дану,
а ћудљиви Он је и даље стављао со на рану,
и гађао пушком врану,
која му још увек није испунила наредбу задану.