Уснули праху утробе моје
у тмини свјетле вјеђе твоје.
Би̏ло, што кротко удара зид,
остаде нечујно за уши моје.
.
Сада те видим,
и чујем,
и осјећам.
Без вида, без слуха, без додира.
Искро у тами,
искрит ћеш вјечно у мом сјећању.

Фото: Искра; Википедија