Зашто се увек теби обраћам
Када се у срце враћам
Мој добри чувар драгуља
Биће врлине, пун си топлине
Боравиш у тихим дубинама
Негде између јаве и сна
Кад затворим очи видим те
Кад их отворим сањам те
Изгледа тако далеко а знам да је ту
Тако је недостижна а обухвата ме сву
Чаролија љубави
Стварнији си од појавне шале
Иако су шансе још увек мале
Да изађеш у буку дана
Оставиш одаје светог храма
Само да ми кажеш да нисам сама
Ти си моје душе песник
Мојих анђела весник
У теби се спајају почетак и крај
Ти си мој вечни сјај.

Фото: Вивекананда; Википедија