Уз пој литургијски помена светог
док поп руке ка небу уздиже
за упокојене се милости Бог.
Мени се струјно жмарови множе.
.
Док ме жацка тај жар космички
имена ближњих у мисли нижем.
Љубим их тако кроз дом им небески.
Жар им неугасле љубави шаљем.
.
Мишљу ми низ драги јутрос прође
на размеђу мога сна и јаве.
Времена људска ко нити пређе
и кад се расплету сном се пројаве.
.
Биће да пређама личних времена
њихово сада још увек траје
док нашој јави видна је промена
кад неко из нашег времена нестаје.
.
Плетеница времена у јави невидна
што чулима нашим ко река тече
у времену личном истнски вечна
заувек стоји док живот промиче.

Фото: Плетеница живота; Википедија