Из колијевке давно
Челом омеђих
Себе и Космос
Тражећи Линију што полови Јаву и Сан
.
Линију тану и малу-
Границу Вјечности и Друма

И чело постаде темељ
А небеске ширине мета
Коракнух по Небу
У мени запјева Друм

Из колијевке давно
Челом омеђих
Себе и Тебе,
Спојих на Друму
Јаву и Сан
Небом потписах снове-
Високо горе
На лицу Вјечности
Гд‌је спавају Нада, Љубав и Вјера
И гд‌је тихује Бол

Широким, д‌јетињим, осмијехом
На широком Друму
Челом омеђих
Себе и Тебе-
Високо горе докле само долазе птице
Што имена нам говоре
И гд‌је тихује Бол!

Фото: Фототека Србског Журнала