Хоризонти далеки зову моје име,
Сећања у грудима разапињу ме,
Као галебових крила пркос ветру,
Као младог стабла љубави према небу.

Вуче ме тамо, у даљине
Свет још неоткривен
Зенице ока твог дубине
Ка благу груди својих идем.

Обриси острва на пучини
Свежина загрљаја твог к`о оаза у пустињи
Пољубац камена са стопалом
Плес мора са обалом.

Мирис ловора као нежни дар
Твоја љубав моју напаја
Једно за друго смо звезда далека
У мом оку ти, у твом оку ја.

Спајају нас даљине
Света почетак смо и крај
Своје лице откривам
Док у твоје немо гледам.

Док нас Месец ноћу покрива
Док нас Сунце јутром открива.

Фото: Пучина; Википедија