(Посвета: Светлани, Душици, Верици, Милораду и Владану.)

Хајде, заједнички, да сазерцавамо неке ведсрбске речи које, скоро, свакодневно изговарамо, али не знамо њихово право (изворно,праисконо) значење, зато што смо се отуђили од ведсрбског језика, од језика звездане расе, од језика мајке.

Бели Ури, чувари Перунових Веда (Перуновог Знања), у својим звезданим храмовима – који су се налазили у светим храстовим и буковим гајевима – имађаху своје првосвештенице и првосвештенике које су звали вештицама и вешцима.

Вештице су биле првосвештенице, посвећене песникиње, даровите певачице светих заносних и узвишених песама (химни), плесачице, музичарке, свестране уметнице љубавних чаролија; док су вешци били звездочаци (астрономи и астролози), упућени у многа онострана знања, у многе оностране тајне и тајинства, врсни беседници и, надасве, учитељи борилачких и ратничих вештина.

Убудуће, драге моје Беле Србкиње и драги моји Бели Срби, речи вештица и вештац коритите у њиховом изворном, праисконом ведсрбском значењу, а не по тумачењу јудео-кршћанских калуђера, наших заклетих врага и душмана.

Бела вештица: прва међу првосвештеницама у Перуновим и Славиним храмовима и светим гајевима;

плава вештица: прва међу првосвештеницама у Велесовим и Светланиним храмовима и светим гајевима;

бели вештац: први међу првосвештеницима у Све(то)видовим и Славиним храмовима и светим гајевима – најчешће бејаше првозвани учитељ борилачких и ратничких вештина;

плави вештац: први међу првосвештеницима у Велесовим и Светланиним храмовима и светим гајевима – најчешће бејаше врстан беседник и звездочатац.

Слава, богиња рата – родоначалница и заштитница Белих Срба (њој су свети ратници Белих Срба углас клицали: Слава! Слава! Слава!);

Светлана, богиња светлости – заштитница песништва, певања, музицирања, плеса, уметности, игара и љубавних чаролија (некада се – због своје изузетне лепоте и красоте – поистовећује са Ладом, Весном и Србоном).

Фото: Богиња Србона; Википедија