Крећем у духу у дивотну Тијанију
Унутарњу земљу мојих прапредака
Ратника харамбаша врача песника
Цветиша ткаља планинки бабица
Чобана плетиља играча каменбацача
.
У Тијанији сазваћу претке и потомке
Претке рођењем потомке васкрсењем
Сазваћу обасмерно по девет колена
Претке које сам ја прадавно родио
И потомке који мене родише вечног
* * *
Склопљен у лотосу држим садану
У шумарку гаја где ноћ ноћују срне
У полукругу седе – тик испред мене
Преци увуклих очију потомци ведри
Ветар Тијанадо фијуче гај прескаче
.
Задатак је – успокојење наших умова
Задатак је – исправљање наших путева
Задатак је – дубоко прочишћење визија
Да бисмо јасно учили све наше саборце
И дали себе Златном добу пристиглом

Фото: Слика и одраз; ВП