Ако те заборавим,
почећу да се сјећам
само одјека старих корака
и трагова стопа твојих
на мом наивном срцу, тад бијесно
коријене твојих ријечи изговорених
из сјећања својег чупаћу.
И не знам како да живим
кад те другој на чување предам.
.
И онда ако питаш се
како се у заборав иде,
у ком смјеру, куда тај пут води,
рећи ћу ти – никуда баш.
Јер тебе већ има баш свуда,
по пољу и цвјетним ливадама
младости моје највише,
а у души мојој станујеш заувијек,
И не знам како да живим
кад те другој на чување предам.
.
Не дам те забораву,
не дам заинат баш,
јер једино у огледалу наше љубави
своју судбину гледам.
И учинићу све само да сачувам
одјек гласа твога, звоно смијеха твога,
.
из очију љепоту стиха о љубави.
Али не знам како да живим
кад те другој на чување предам.