Нема те.
.
Не шеташ одавно
стазом нељубљених
на опустјелој обали,
одавно не газиш
пијесак што шкрипи под ногама.
.
Стигла је зима и
хладан сјеверац реже.
Таласи бијесни обалу бију,
само се понеки галеб
пркосно поиграва
широким крилима на јаком вјетру.
Баш као сјећање
што се у трену јави,
онда када зора донесе језу
и уздах један давни.
.
Нема те.
.
Не шеташ одавно
стазом нељубљених,
тамо на оном мјесту
гд‌је је обала сад пуста и гола
као хладна децембарска ноћ
и празна једра.
.
И нема ни стопа више
што у сувом пијеску
полако почињу да личе
на једно заборављено
насмијано љето и
весело око,
које понекад засузи
док се скривена у топлом дому,
као питома мачка,
протежеш и задовољна предеш
ишчекујући још један
плес усамљеног галеба
на немирном небу —
нема те…

Фото: Фототека Србског Журнала