Понекад себе подсећам на квочку.
али не ону са пилићима већ етичку.
Стално понављам колико је важно поверење.
Када се наруши и поквари наше уверење,
дође до дурење, цмиздрење и на крају мирење,
али остаје разочарење,
јер је нарушено поверење.
Тешко се стиче а лако губи,
а када се изгуби,
неповерење се продуби
И онеспособи.
Тешко га је вратити.
Зато немој поверење искористити,
доброг човека испустити,
себе осрамотити И обесчастити.
Поверење је важно,
јер превише је све лажно,
и ако га изгубиш може ти бити недостижно,
а то је тужно и обично неизбежно.
Човек се држи за реч а во за рогове.
Зато не прави на поверењу кварове
И непотребне ломове.
Понављам када се поверење поквари,
тешко дође до обнове,
оно што је урађено и изгубљено
не може да се опозове.
Зато не квари те плодове,
због главе брбљиве и чангризаве,
која би да оствари само своје циљеве.
Поверење је основ сваког односа,
важније и од поноса, пркоса,
беса, заноса,
или стреса.
Зато га мораш чувати,
само тако ћеш правог пријатеља имати,
немој то у воду бацати,
немој се бахатити
и поверење губити.
Немој брљати и лончиће бркати,
Поверење мораш сачувати!
Понављам опет,
човек се држи за реч а во за рогове,
запамтите моје речи ове
јер можда нећете имати прилике нове.

Фото: Поверење; Википедија