Некада једина у Европи,
Сада малена, заборављена,
увек магична и привлачна,
поштована и вољена.

Гинули су овде хероји и јунаци,
краљевства и царства бројна настајала,
неким чудом увек претекне неко
да сведочи да је постојала.

Њене реке, горе, лековите воде,
Сама земља света, крвљу опојана,
Ливаде, шумарци и свети гајеви,
Где одувек љубав ниче постојана.

Докле ћемо вако, насред пута злих,
Освајача и пљачкаша је превише,
Никад мира и спокоја, молитвама окићена,
Али се памћење полако брише.

Поносита земљо још поноснијих човека,
Отимају ти срце – Косово свето,
Метохију окађену, манастирску,
Све што је светло је овде уклето.

Господе помози, иако смо мали,
Подај снаге, знања и оружја многа,
Да нам ничу људи светлом обдарени,
Да заштите своје и свакога,

Да у овом рају на планети Земљи
Уживају твоја деца несавршена,
Да нам душа светли, а мисли јачају,
До истека нашег времена.

Фото: Један народ, један сабор; Википадија