– Не верујем у теорију еволуције живота на Земљи. То је
религија као и све друге религије. Знање о семену и
развоју живота дато је вишем уму него што је људски.
– Не верујем у нашу историографију, посебно у тврдњу
да су Срби касни дошљаци на балканском простору.
Многобројни докази говоре у прилог тези да су Срби
прастари староседеоци, још од неолита.
– Не верујем у родољубље професионалних политичара.
Исувише воле власт да би волели државу и народ и све
оно што подразумева родољубље.
– Не верујем у живот после смрти. Не постоји вечност
јединке.
– Не верујем људима који су сами себи узор.
– Не верујем да ће Хрвати икад престати да мрзе Србе.
Та мржња чини њихов идентитет.
– Не верујем да ће Шиптари престати да отимају и
присвајају туђе. Пљачка им је у генима.
– Не верујем да ће наши муслимани и однарођени
Црногорци у будућности признати да су пореклом Срби.
Што је отпало, отпало је, а отпадништво живи од мржње
на род.
– Не верујем у савремену демократију, у благодет Европске
Уније, у хуманост глобализма, у праведност новог
светског поретка,у добронамерност католицизма, у
религиозност исламиста и тако редом.
Неко ће се запитати: Па у шта и коме онда верујеш.
Верујем у васколику погубност савремене цивилазације.
Верујем својима ближњима, својим пријатељима и многим
добрим људима.Верујем у патњу.Верујем у своје неверовање.

Фото: Песникиња Словенка Марић; Википедија

Ћифта Ћирило ћапи ћасу,
ћалету ћевапе,
ћуфте ћерки,
ћурчији ћинћилу,
ћурану ћурку,
ћоравом ћерамиду,
ћускији ћумур,
ћефеисаном ћибре,
ћати ћирилицу,
ћорсокаку ћосак,
ћакнутом ћагу.

Ћуди ћука ћарлијају ћупријом,
ћосав ћелавом ћоркира ћубу ћефнуто,
ћивот ћути.
Ћићаријски ћумез!
Ћирило ће ћилашем Ћопићу,
Ћамила ће ћоркирати у ћелију,
ћира ће ћиху ћиху ћихуху.
Ћирилов ћале ће Ћићолини ћушнути
ћебе, ćilim&ćilibare.
Ћирило ћаска:
-Ћа ћеш ћале ћакулати Ћићолини
ћириба ћирибу!
Ћакнут, ћефнут,
ћелавиш, ћопавиш, ћоравиш.
Ћућукуј ћиувави,
Ћићолина ћорак!
Ћа ћеш ћалац
ћин ћин.

Фото: Фототека Србског Журнала

На тој светој земљи
Царској и праведној,
Отворио ад капије
Соли јој ране, рањеној,

Похрлила тушта и тма,
Ма свакакви злотвори
Да је загади, упрља,
Опогани и разори.

Има још змај-јунака,
Витезова и хајдука,
Има још светла у срцима,
Водиће их небеска рука,

Свануће зора нашој Србији,
Тамне ће силе сићи у ад,
Ал сваких хиљаду година
Пробуди своје војске враг.

Паметарница зато се учи,
Како да светло порази таму,
Да савлада све неприлике
И расточи и обзнани обману.

Фото: Србија; Википедија

И сиђоше синови орлова
Из стена румених у долину
И са кћерима језера лучезарног
Изродише ждрале тајносане

Ратници светлости и виле краснопојке
За ноћи пунога месеца гле!
Обитавају на стенама језерским
Уз песму и свирку ждрала оносвета

Фото: Бели ждрали; Википедија

Желим да живим поред људи,
веома реалних људи који знају
како се смејати њиховим грешкама,
Који нису надувани сопственим тријумфима
и који преузимају одговорност за своје поступке.
На овај начин се брани људско достојанство
и живимо у истини и поштењу.
.
То су суштинске ствари
које живот чине корисним.
Хоћу да се окружим људима
који знају да дотакну срца оних
који су имали тешке ударе живота
Научимо да растемо
Са слатком додирима душе
.
Да, у журби сам.
Журим да живим са интензитетом
који само зрелост може да донесе.
Не намеравам да протраћим
ниједан од преосталих десерта.
Сигуран сам да ће бити изузетни,
много више од оних што смо појели до сада.
Мој циљ је да дођем до краја задовољан
и у миру са мојим ближњима и савешћу.
.
Имамо два живота
а друга почиње када схватиш
да имаш само један.

Фото: Руми у плесу; Википедија

На захтев многобројних читалаца Србског Журнала, поново објављујемо занимљив и надасве важан текст, истраживање, др Александре Бајић, у разоткривању топографије Балкана, као повезнице  са животом, вером и обичајима наших скоро заборављених предака.

Сећам се да сам први пут чула за Озрен планину у детињству, када је моја породица, пратећи оца рударског инжењера и руднике, доспела у Лукавац код Тузле, због рудника Креке.

Озрен се налазио северозападно од Лукавца, сећам се да су ме тамо водили на излет, у посету неким пријатељима, не сећам се како се звало село где су становали.

Игром случаја, наш следећи рудник, је био рудник Соко код Сокобање, опет под Озрен планином, само што је тај Озрен овога пута био на југу.
Наравно, питала сам Сокобањце шта значи име њихове планине, нико није знао да ми каже. Сасвим неочекивано, одговор ми је дао један познаник, Словенац, објаснивши ми да стара словенска реч ЗРЕТИ значи ВИДЕТИ, да се корен речи очувао у речима зрцало, прозор, прозрети, надзирати, назрети, зрикавост, прозирно и сл. Тако би Озрен могао бити место одакле се добро види, видиковац.

.

Како се објашњење догодило у времену када сам већ увелико почела да се бавим словенском митологијом, одмах ме је асоцирало на ВИДА, Световида, врховно божанство Словена, наших предака, интуиција је говорила да нека веза постоји.

У часпису Даница, у броју за 1828. годину 1, Вук Караџић је, дајући свој допринос српској националној географији, навео све нахије тадашње Србије, са варошима и селима која им припадају. Сокобању је забележио као Бању под Видином, као центар „наије“ ВИДИНСКЕ.

Те 1828.године, Соко бања се звала просто БАЊА, а Озрен се звао ВИДИН.

 Ово се, наравно брзо морало проверити. Прву потврду даје народна песма: Играло коло под Видин. / -„Пусти ме мајко да видим.“- / -„Ето ти оца, иди с њим.“ / -„Нека ми оца, нећу с њим.“…
Ако је наша хипотеза тачна, ако су све планине ОЗРЕН у вези са ВИДОМ, врховним словенским божанством, онда очекујемо да нађемо имена свих његових ликова и ликова женских божанстава-божанских супруга, на именима малих географских појмова, како на самим планинама тако и у њиховој околини.

Веома је вероватно да нећемо наћи Коледа, јер он, осим кратког времена после свог рођења које проводи у свету људи (Јав), одлази на небо да окрене божанско коло, те нема шта да тражи на планинама.

 Очекујемо да ћемо остале наћи.

.
Латила сам се старих војних карата, када сам одмах поред Требјесе, на северу од ње, нашла брдо Озринићи, које чини део целог ланца брда са истим именом.

Тај ланац се пружа у правцу северозапад – југоисток, представља осовину територије истоименог црногорског племена, на карти се јасно види да на крајњој, северозападној падини овог ланца ОЗРИНИЋА извире ВИДОВ  ПОТОК.

Ово је прва директна потврда оне теорије да су мали географски појмови боље сачували имена словенских богова.

Изгледа да стари богови ипак желе да буду нађени, а ево и где све налазимо ОЗРЕН и ТРЕБ:

.
1. ОЗРЕН код Сокобање, некада се звао ВИДИН и има свој ТРЕБИЧ 2, предграђе бање.
2. ОЗРЕН код Сјенице, има своје ТРИЈЕБИНЕ, село на самој планини и Требинско поље, источно од планине.
3. ОЗРЕН код Добоја има своје ТРЕБИШТЕ, суседну планину.
4. ОЗРЕН код Сарајева има свој ТРЕБЕВИЋ, суседно брдо, и градић Видушу у близини.
5. ОЗРЕН код Мостара има свој ТРЕБИЖАТ, реку,с али и градић Витину и село ВИД, са рушевинама истоимене старе тврђаве.
6. ОЗРЕН код Краљева има своју Горњу ТРЕБЧУ, сада Горњу Трепчу, у чијој близини је и планина Видова.
7. ОЗРИНИЋ код Никшића има своју ТРЕБЈЕСУ, суседно брдо, и свој ВИДОВ ПОТОК.
8. ВИДУША –планина у Херцеговини има своје ТРЕБИЊЕ, град.
9. ВИДОВ ВРХ код Боке которске има своје брдо ТРЕБИШИН.

.
Дакле, сваки ОЗРЕН има свој ТРЕБ… то јест своје место жртвовања, то је већ статистички гледано, сасвим јасно, изузетака нема. Дакле, иза имена Озрен крије се име неког божанског бића које је очигледно било веома важно, што нам директно саопштава учесталост појаве, то јест број планина са тим именом, као и обавезно присуство места жртвовања.

-наставиће се-

фото-страница Соко Бања

Текст приредила Верица Стојиљковић

Ми знамо судбу и све што нас чека,
Но страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе, а не људи –
Бог је слободу дао за човјека.
.
Снага је наша планинска ријека,
Њу неће нигда уставити нико!
Народ је ови умирати свикo –
У својој смрти да нађе лијека.
.
Ми пут свој знамо, пут богочовјека,
И силни, као планинска ријека,
Сви ћемо поћи преко оштра кама!
Све тако даље, тамо до Голготе,
.
И кад нам мушке узмете животе,
Гробови наши бориће се с вама!

Фото: фототека Србског Журнала

Белина … отвара се…
ничег нема до … ње … белине.
Чини се да душа је ствара …
или можда … срце…
Белина, ветар што лута
да пробуди уснуло лишће,
додирне траве и помилује … птице.
Белина … река што
тече и стоји у истом трену…
нема тела … нема границе …
Мир Свемира све мири.
Видим непостојећег времена ,,, белину.
Ох, нежност кида задње
тамне чини …слобода
воде, ватре, ветра и камена
топи се у овој белини.
Само срце , , , Пулсира
у љубави топлини

Фото: Фототека СЖ

Има једна трешња
Мучи ме од лани
Сваки дан је гледам
Једва чекам вани.
.
Стално изазива
И важна се прави
Ништа јој не смета
Што сам ја још мали.
.
Док стоји високо
Крошња јој још већа
Кад кућицу сањам
Окупа ме срећа.
.
Замишљам да сједим
На раскошној грани
Берем слатке трешње
И правим се главни.
.
Све би било добро
Да се не налази
Код сусједа Марка
На његовој стази.

Сваки дан ја идем
Да сусједа питам
Ако ми дозволи
Да се с ње не скидам.

Фото: Трешња; Википедија

.

Разноге и разбујне прамисли-сећалице
Час хладне и ледне као пузавица
Час пакосне лукаве и зле као пецаљка
Час прочишћујуће и грицкаве као пијавица
Час страшила као привиди бауци дрекала раге
Час лековите благе мелемне као Прамајка
А час бистре бистре као извор Воде снаге

За све је крив рептилски напитак заборава
Којим је у много живота напијана моја глава
А Тијанија је земља чуварица и памтилица
И обнављачица и омлађивачица и сећалица
Завета и мозга и срца снажилица и хранилица

Ево ме идем и у ходу цепам заборава вео
Ево ме идем ка циљу свестан брадат и бео

Тијанија је откривна земља личја и наличја
Земља легендарних Витеза Праисконог Реда
Изворница Броја Слова Слога Речи и Говора
Земља Храста Јасена Каћуна Босиљка Ловора
И родница моја – носиоца многих одличја
Тијанија је универзумдром што у звезде гледа
Тијанија је певања и свитања свет и оносвет

Фото: …испод храста исцелитеља; Фототека СЖ