Очани мили моји,
Велом тајне покривени,
Сећањима очарани,
Љубављу зачарани!
Очанке миле моје,
Над разбојима заспале,
У сну руке рашириле,
Планине Цетињке понеле!
.
Очани мили моји,
Очима чарним на свет погледали!
Оци! Очићи, громногазећи,
На небу пут направили!

Фото: Језерни врх на Ловћену; Википедија

Време и простор
Те чуднице чудновате
У суштини су једно-исто
И представљају конструкције свести
.
Научници
Стотине и хиљаде њих
Имају друге теорије
О томе ломе многа копља
И праве копљанска гробља
.
Душа није конструкција свести
Њу је створио Творац
Када се посматра са нивоа душе
А то се мора научити –
Прочишћењем срца
Појаве се виде дубоко и истинито
.
Мили моји
Посматраје мислите делујте
Са нивоа моћне душе
И повероваћете видети и створити
Васкрсење отишлих
.
Сумња у васкрсење
Је незнање о Творцу
Страшни сумњивко ствара вирус
Коме невера-несвесно даје снагу
Вирус се зове – старост болест и смрт

Фото: Фб страница – Мy Purple Lovers

Теби
Који собом чиниш свет
Као мисао, покрет,
Као емоцију, као реч

Сети се

Теби
Иза завеса што кријеш се
А осећаш све,
Једном, јединственом,
Зазиданом у гомиле

Осети се

Што мислиш да пливаш али струје те носе
Што хваташ се за гране које увек се ломе
Коме предајеш свет док спушташ поглед
Коме предајеш свет и закључаваш се

Према Природи која јеси
У захвалност свему што постоји
Хармонија је дужност
Свет за тебе може бити бољи

Што кажеш да видео и прошао си све
Искуство око тебе дигло је зидове
И где си сад? Свету треба твој осмех,
Знање вене без љубави као цвет без воде

Према Природи која јеси
У захвалност свему што постоји
Хармонија је дужност
Свет за тебе чезне бити бољи

Теби
Што на путу срећем те
Као поглед искрен
Као руке пружене

Осећам те

Теби
Што на путу срећеш ме
Никада ме ниси видео пре
Али ме добро познајеш

Јер сећаш се

Да једно је све,
Да твоја радост моја је,
Драго ми је
Да видиш оно што гледаш
И у грудима носиш сунце
За један свет

А једно је све,
И твоја бол моја је,
Жао ми је
Што не видиш оно што гледаш
И у грудима носиш тег
За цео свет

Јер једно је све,
Па моја љубав твоја је,
Драго ми је
Кад чујем оно што слушам
И у грудима носим сунце
Да огрејем те

Једно је све,
Сад твоја љубав моја је,
Драго ми је,
Нека Земљом хаљине плете
Наших корака плес

Сети се
Да собом чиниш све
Да сачуваш свет
и сачуваш ме.

Фото. Фб страница – Мy Purple Lovers

Аеродром Сурчин кишни дан узлеће авион
Испод сиви тепих- облак из кога лије киша
Изнад у безкрај – пространство плавог неба
У мојој дубокој нутрини богослови Творац
.
Удубљујем се усе да видим Творчев разбој
На коме Он тка а и ми с Њим – потку света
Творац увек увек ради у садејству са чојком
Дубоко тонем у Творчев сан и сањам с Њим
.
Плове наши снови – нови светлосни светови
Вадвизвила прва чакра – услов расуђивања
Вадвизвила звирила и свој цвет расцветала
Онда се Дејство попело сасма на врх главе
.
Лети авион изнад облака – свет чисте свести
Испод облака уснули људи у подсвету живе
Пробуди се чојко!!! Громадо громаднцијата!
Одбаци лажа учења одбаци и лажа религије!
.
Надуправљај држи волан светлосне вајтмане!
Повежи се с Душом – суштином и са Творцем!
Отвори Срце исчупај му врата замандаљена!!!
Полети – надлети сиви облак у своју Слободу!

Фото: Авион изнад облака; Википедија

А негде у завичају оста само име
и љубав која може да се каже
песму ми најлепшу уништише риме
мртви под земљом ново сунце траже

између мене и песме завичај се скрио
и звери док ходим моје мисли следе
да ли сам мртав у живоме био
куда ли ће глава срце да поведе

Фото: Фб страница – 𝐍𝐐𝐄李

Коју слику мене желиш да видиш?

Бирај.
Лица има пуно.
Неке су лица,
а неке су маске.
Има их разних,
насмејаних,
тужних,
са сузом испод ока.

Бирај оно што ја јесам.
Оно што се испод маске крије,
оно уме да намигне.
Оно траје и даје.
Друга су илузија.
Маске су за маскенбале.
Лица су за живот.
Бирај живот.

Летње вече, мирис штапића, јул,2016.

Фото: Маска за лице; Википедија

Фатална фуфа фантазира:
Фасцинантан фрајер фарба фасаду,
фармерке фура, фићука,
фризуру фенира,
форсира фејсбук,
форуме,фреквенције,
фотомонтаже.
Фазоне фрља,
флертује,филозофира,
филантроп, флегма,
фине фаце,
флеш фајтер,
фолер, фарба фуксе:
-Фафај фуфице,
фијучи фолиранткињо,
фркћи фр фр фр.
Форсираш форму,
фуј фоко фамфуљаста!
Фурам фудбал,фалш фајтер,
фрљни фул fotku& флајер фоту фоном,
фасујем фетиш фуфице,
фатам фортуну,
форсирам флексибилне фрајле,
фиксиране,
фотомоделе,
фарбане, фирмиране,
флаширане, фолерке,
филмофилке.
Фатаморгана фебруарског филадендрона
Формира флеш!
Фалиш Фато флекава,
фабулозно фалиш!

Фото: Fairi Fan Flover; Википедија

Тихо се кроз магновење назире тишине ход
кроз бездане обамрле за откуцаје ноћи,
провлачим нити кроз резове душе крваве
на прагу тишине, анђео дотаче небеса свод.

Баршунасте се капи расуле као рубини дуж свјетлосне одоре,
тамо гдје браћа ратују и гробне крстаче говоре,
тамо гдје душа страда и од смрти не преза,
гдје се јуначким срцем страху навуче реза.

Огњено срце, запали лучу српскога рода
на попришту гдје се јуначки брани слобода;
тамо гдје се Херцеговина Светог Саве љуби
до судњега часа, када ријеч Божија затруби.

Колијевке су крвљу задојене грудима што тихо јече,
ни гласа, ни вапаја, стале у њих све боли неизреч’не,
са оштрице мача вјековна се судба ко одбљесак јавља,
српске мајке још рађају браниоце православља.

Као свици сјајни им ореоли у вјечности свјетлошћу зраче,
не заборави јуначе, небески ратници одоре облаче.
Ноћас је босиљак миомирисом душе опио,
свети Димитрије на јуначке груди уморне руке склопио.

Фото: Босиљак; Википедија

Са речју да обришем сузе,
уловим терет и ланце,
и тада лакши сам од туге,
што крај олтаром плаче.
Забројим по које слово,
и саградим ли песму једну,
заплакаће месец кад сване,
чудновате ми главе.
Узбијем ли дах о дах,
снажно затворим врата,
и слажем како спаваш,
оплакаћу реку и тебе,
запалити голу истину,
и свући одело са себе.
Немирна жено, тамне косе,
твоје лице беше меко,
у теби је свако коло
заиграло позне сате.
Седамнаест ми је лета Ана,
твоје груди, моје боли греју,
у теби ми мушкост снива,
крај тебе и мртав пијем.
Само тебе моја душа знаде,
и ако те другом руком пишем,
по магли се бола чује,
име којим дишеш.
Оживи и ове лажи,
крај тела ми тело пружи,
љубав твоја натерана
под сандуком кружи.

Фото: Фб страница – The Garden of Eden

Сви смо ми потекли са истог изворишта.
Све нас чекају лична упоришта.
Воде се у поднебесју ратови за светилишта.
Свуда су бојишта.
Води се борба за територију небеских склоништа.
Сви смо ми рођени
као Христови ратници.
Без Њега, ми смо ништа.
Рођени као Христови,
а све нас чекају дубоки гробови.
Заслужили смо такву патњу
јер постадосмо греховном вођи робови.
Различитим путевима
до палих анђела смо вођени.
Мислили да слободни смо,
а ми никада нисмо били ослобођени.
Били смо само прилагођени.
Ево, иконе већ крвоточе!
То је знак да рат предсксазани отпоче
За веру!
За част!
За слободу златну!
Браћо моја, кренимо у поворку ратну!
Када икона Мајке Божије сузу пусти,
значи ли то да смо као сува земља пусти
као неплодна ораница, препуна издајица?
Небо таму на нас спусти,
неприметно, лагано, мало по мало.
Немојмо мислити да нам знак
пре свега није дало.
Нико, али баш нико неће да попусти.
Гордост искорени!
Остадосмо немушти.
Сви ми гледамо шта је ред,
а бесмисао нам оде у недоглед.
Чудних околности настаде сплет
и створи се неки полусвет.
Не схватамо да животни ток има
свој распоред и ред.

Мржња пулсира у ритму мира.
Снажно чула иритира.
Баш онда кад човек
напуни срџбом и срце и очи
тад икона света од бола Крвоточи.
Господ је за нашу бол
затворио очи.
Док икона са Часног Престола
нас опомиње,
зло се јавно исповеда.
Више се и не крије. 

Фото: Чудотворна икона М. Божије; Википедија