Бојана Чолић Грујић: Све што имам твоје име носи

Ти си био, јеси и бићеш
моја неизвидана рана
од самог рођења мог па до судњег дана.
Моја си ведра страна.
Моја си бора смејалица око очију и усана.
Моја си слика у оку
и отисак длана на боку.
Моја си тачка почетка
и смисао сваког завршетка.
Моја си тиха патња.
Моја си тајна
од сумрака до свитања.
Моје си постојање
–
оно нешто што не престаје,
што вечно траје.
Моје си неуништиво биће
које се не предаје.
Моја си вера у доброту
и моје лично страдање.
Одувек, па надаље,
честитост си која се не продаје,
а све од себе даје.
Мој си ведри осмех
и површностима подсмех.
Моја си смерница
и светлосни подстрек.
Моја си доброта, радост мог живота.
Моје си поверење
и моје поновно рођење.
Моја си суштина и срж
која све саставе прожима.
Моје си све што немам,
а све те моје има.
Моја си осека и блага плима.
Ти си моја умерена мислена клима.
Ти си моја равнотежа и баланс
Моје си чисте љубави талас.
Све си моје од ноћи до зоре.
Ни моји страхови крај тебе се не боје,
само се осмеси као пчеле роје, Небо моје
.
Моја си нада која никада умрети неће.
Крај си и почетак моје истинске среће
.Моје си све што ме покреће.
Моје си стваралаштво и моја инспирација.
Моја си сигурност без гаранција.
У мом хаотичном свету,
ти си концентрација.
Када све низбрдо крене,
ти си био, јеси и бићеш
најбољи део мене.
Мој си дар од Бога
и чист благослов.
У мени на боље темељ и основ.
Ти си за све моје будуће кораке предуслов.
Ти си једини
безусловни услов.
Мој си завет и моја опомена.
Све си што може пожелети жена.
Ти си мој проток љубави
за сва времена.
Моја си мисао без жеља.
Однос наш пун је поверења.
Мој си ваздух,
а ја твоја сена,
она која све у теби мења
без хтења.
Фото: Ти си моје све; Википедија
