У освит јутра пре раноранилка Сунца
Окупан росом са здравилица-трава Тијаније
Облачим лагано дугу памук хаљину белу
Са посвећеним аријским шар-везом на прсима
На главу постављам тринаестцветни плет –
Мирисни венац са многобојним бисерима

.

Учвршћен у седу тросветог расцветалог лотоса
Трооку жеравицу са два кремен камена палим
Дишем зору јутрење и тих овог по-себног дана
Низ спуст Елементе јездим ка жив-језгру Гаје
Уз свест-осет коже носа оба ока оба уха и језика
Стижем и пуним се снагом и битом Једног

.

Удесетостручен ходам путем заветних бодисатви
Грлим снажно Минерал Биљку Зверку и Људа
Четири разбрзно окрећуће елисе хладе мој дух
Док се пењем уз мердевине узлазног пута
Ка свету иза седам планина и три широка поља
Свету прародног и неизрецивог и неописивог

.

Пролазим чудесне планине ведрих боја небеских
Са врха трећег поља кроз ућут улазим у Тијанију
Душа плови по великим небеским таласима
Ка извору живе воде где царује Ти-шина
Спајам дух са Првотном искром која је истинско ја
И која је истинско ти он она ми ви они оне – свеједно

 

 

 

 

Зар не примећујеш

да све што додирнеш

претвориш

или у ватру или у пепео.

А то може да уради

само чиста божанска љубав,

јер оно што је жељно светлости

гореће,

а оно што је сагорело

молиће се

да се кроз пепео

поново уздигне.

 

-слика-Светлана Беловодна-

 

ВРЕЛИНА

Спржено све је, траве, палме, лоза,

Спаљена брда, шуме и камење.

Из гротла Земља најављује врење,

Суво се лишће упакљено сроза!

.

Људима горе фитиљци коштани,

Рђ у очима, угарштина, магла.

Чека се олуј – та промена нагла,

Да оледи Свет, растопљен воштани!

.

Увече тек се ваздух ускомеша,

Ветрина шибне и просвежи сфере.

Јадран постаје охлађена смеша,

.

Која обале стрме јодом пере.

Август вилени – сунчеве глазуре,

Кад завладају узавреле уре!

 

Сутоморе, 08.08.2017.

Лакоћа мисли увлачи се у танану празнину уха,

нестварна реалност гради сенку људи,

од плочника траг се прави разбацаним стењем духа

мртво тело мртвог ума што је живо још се чуди!

.

Човек обрастао у материји и лажи

гледа уназад ка свету

и смрдљивог језика погани друге

и плете замке што њему плету!

.

Руина речи блатом се рађа

што човек ради, природа неће,

стрелу што шаље бумеранг враћа

и прави несрећу уместо среће!

.

Вероваће само у оно што види

коловрата пламен тешкоће му прави

душу не разуме и своје се стиди

мртав је у Праву, ал битише на Јави!

Девојчице лепа вило,

Шапнућу ти стих ил’ два,

Дај ми руку твоју нежну,

Док пада први мрак.

 .

Кад би само знала,

Шта ме мучи сада,

Твој чуперк сјајни,

Недоумицу мени прави.

 .

А кроз сунчане нити,

Моју машту квари,

Твоје лепо тело,

Као слаткиш прави,

 .

И поглед директо у очи,

Погађа ме као стрела,

Покушај убиства,

Једног у успону боема.

 .

Да ли би се мила моја,

За тренутак замислила,

Каква би се битка само,

У нашим очима водила?

 .

Које ли смо среће драга?

Када судба нам још није иста,

Срешћемо се једног дана,

У пламену, сињег дана…

 

Моћне и несагледне шуме,

и зелен-плаветно небо,

у Пурпурном Прстену Стриборије,

подно звезде Ирије.

Звоне кедри као кристални звончићи

на струнама белих ветрова,

што јуре, сустижу и престижу, гле! –

 беле и румене облаке у трку,

над зеленим пољима у даљини

што из тишине праскозорја

 пут Кола Лучезарног, са ждралима белим,

узлећу!

СрбИрија – Света Земља Белих ВедСрба.

Србска Ирија, Србски Ириј –

Небо Сварога,

Сварунов Рај!

Народ шума и светих гајева.

Народ Тајни Белих Богова.

А тамо негде, иза пространства

титрајуће празнине

и нестварног сневајућег сна –

Дрво Живота,

што до облака сеже,

насред Ирија,

на пропланку ждралова,

подно снежних врхова

 и звезданих јата!

 

Уклони оклоп који тело прави

Уклони оклоп који тело прави

ходај слободно и

лети високо

орао буди и

гласно се јави,

оштро погледај,

буди прави соко!

 

 

Неки старац је седећи на обали реке приметио мачку како се дави у води. Одлучио  је да је спаси. Пружио је руку према њој, али,  мачка га је огребала те је повукао своју руку назад.

Ипак, поново је пружио своју руку према мачки. али га је мачка поново огребала, те је опет вратио руку назад. Тренутак касније поново је покушавао да је извуче из воде.

Човек који се налазио у близини му довикну:  „О старче, зар ниси научио лекцију из прва два пута, па покушаваш и трећи пут да је спасиш?“

 Старац није обраћао пажњу на његове речи, те је наставио да је спашава, све док му то није успело.

Након тога је пришао, том човеку, те му, тапшајући га по рамену, рекао: „Сине мој, у природи мачке је да гребе, а у мојој природи је да волим и саосећам са другим.“

Због чега желиш да мачкина природа надјача моју?

Сине мој, опходи се према људима сходно својој природи, а не сходно њиховој, без обзира на то какви су и колико пута су те повредили. И не слушај глас онога који ти говори да запоставиш своје добре особине само зато што други није достојан њих.

Када живиш за то да друге чиниш срећним, и тебе ће неко учинити срећним. Имај чисто срце и придобит ћеш љубав других срца, и никада не жали за тренуцима среће што си их пружио другима, чак иако они то нису заслужили. Само добро се добрим враћа.“

“Точак времена се окреће и доба долазе и пролазе. Све што бејаше, све што ће бити и све што јесте још може прекрити Сенка. У сред свег тог метежа израстају догађаји који неумитно воде ка Последњој бици. Ранд у величанственој завршници мења свет и задаје ударац силама Мрачнога од којег ће се тешко опоравити. Нека Змај поново јаше на ветровима времена.“ Роберт Џордан

СВЕТ ЈЕ ВЕЋ УШАО У ВИШУ ФРЕКВЕНЦИЈУ. ТО ОСЕЋАЈУ ЈАСНОВИДИ ЉУДИ, ОСЕЋАЈУ ЖИВОТИЊЕ, ПОТВРЂУЈУ НАУЧНИЦИ ОТКРИЋИМА У ХЕМИЈИ, ФИЗИЦИ, БИОЛОГИЈИ. СВЕТ СЕ УБРЗАНО МЕЊА И ПРЕСТРОЈАВА НА СВИМ НИВОИМА. ЉУДИ – ПРЕДАТОРИ, ВЕЗАНИ ЗА МАТЕРИЈАЛНО, ТЕЖЕ ДА ЗАДРЖЕ ТАЈ ПОРЕДАК, ЖЕЛЕ РАТОВЕ, ЖЕЛЕ ДА ЕКСПЛОАТИШУ. ЉУДИ СКЛОНИ ДУХОВНОМ ОСЕЋАЈУ БЛАГОДЕТИ ПРИЛИВА МОЋНИХ СТРУЈА ЉУБАВИ, ОСЕЋАЈУ МИР У СРЦУ И ПОСТАВЉАЈУ СЕ У СТАЊЕ ПУНЕ РАДОСТИ.

У ТИЈАНИЈУ ЈЕ ОДАВНО СТИГЛО ЗЛАТНО ДОБА. СИЛИНА ЊЕГОВИХ СТРУЈА ПРЕЛАЗИ ГРАНИЦЕ И ШИРИ СЕ НЕЗАУСТАВЉИВО КРОЗ ЗЕМЉУ ПРАИСКОНИЈУ И НАСТАВЉА ДАЉЕ, ДАЉЕ… ДО ОБАЛА ГДЕ БЕЗКРАЈ РАЗВЛАЧИ И ПРОШИРУЈЕ ВЕЧНОСТ.

 

Bottom of Form