Шљива на прагу моје родне куће
на њој две тице: сутон и свануће.
То грубо стабло с нежним небом круне,
под којим букова троношчица труне,
некад црно, голо, некад све у цвету,
прати ме свуда по беломе свету.
Шљива ко девојка расплетених кика
стоји с крчагом на врху ћувика.
Шљива пред кућом, зимзелена слика,
шљива на гробу, место споменика.
Шљива на брегу, шљива у долини,
шљивов цвет по целој мојој Отаџбини!
Под шљивом ћилим топле ладовине
где листамо дане ко старе новине.
Под шљивом софра, фењер и постеља,
слава, свадба, опело, и светла недеља.
Под шљивом секира, разбој и колевка,
на шљиви гнездо још од памтивека.
Шљива ко невеста расплетених кика
стоји у венчаници на врху ћувика.
Шљива пред кућом, домаћинска слика,
шљива на гробу, место споменика.
Шљива чуваркућа с ђерданом плодова
и многобројним прстењем годова.
Путниче што идеш из даљине сиве
запамти ову пословицу просту:
Кућа пред којом не цветају шљиве
не нада се више ни сунцу, ни госту.
У Србији, земљи воћњака и њива,
све је више авлија и башта без шљива!
Шљиво, што шириш то грање звездано
над људском душом, највећим безданом,
ти си нам и лек, пиће и храна
од првог јутра до последњег дана.
Шљива као мајка расплетених кика,
стоји с пуном котарицом на врху ћувика.
Шљива пред кућом, породична слика,
шљива на гробу, место споменика!
Шљива Шумадинка у народној ношњи
С ројевима звезда и птица у крошњи.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 