Допаднеш ли ми само шака
Грлићу те топлије од сахарског ветра и летњег пљуска
Са мојих стотину руку испружених из мрака
И хиљаду разлога што из срца туку.
Допаднеш ли само мојих руку
Чувај се добро, ништа ти помоћи неће
Хиљаде ће срдаца у теби да туку
Хиљаде сунаца да рађа пролеће.
Од мене ти скривања нема
Ако то ниси знала залуд си учила школе
Кад грлим ја то рукама обема
Скидам планете и звезде да те воле.

(Из књиге „Кад би љубави било“, Мајдан, 2015)

Љубави моја,
пронађи пут до облака белих
у мојој души,
до свитања румених
у очима мојим сненим,
до Светлости срца
дубоко у мени,
тамо где одувек сакривен постојиш.

Ти знаци су у нама,
испод седам глувих дубина.
Знаци милости,
ко зна,
можда само предсказање,
проклетство виђења,

 

Кренеш тако по знамењу
кроз црну твар,
до прапочетка,
кидишеш по живу ткиву,
а оно, у тајном чулу
лелек и појање,
у дну силних мрклих вода
утва златокрила.

 

Зверињим канџама
по души, по животу,
до клице клицине,
до семена Божјег.
Залуђености моја,
решава ли се то
на добробит нам
васколика човечја самоћа.
Или можда,
по трагу пропасти
срцем засецамо у прашуме,
млазом крву у небеску жижу,
да сатремо што чезнемо.

 

Ко зна.
Опет само знаци,
предосећање кључног сусрета,
и ништа више.

 

 (Из збирке ПРЕОБРАЖАВАЊЕ СВЕТЛОСТИ)

 

Сваки човек тка потку свог живота,

Породица тка породичну потку,

Сви заједно ткамо заједничку потку.

 

Потка – шести елемент,

У знању славних предака

Објављена  као Божанска Мајка.

 

Пази шта мислиш,

Говориш, радиш –

Све се пише,

Све се у Потку уграђује,

То је судбина!

ИЗ ПЕСНИЧКОГ ДНЕВНИКА

ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

 

Људи живе у мраку незнања, зато се мрзе, кољу и убијају између се.

Из незнања блуд и разврат, из незнања сексуално општење мушкарца са мушкарцем, жене са женом, човека са псима, козама, овцама… и све то у име некаквих права, у име некаквих слобода, у име тобожњих родних и не знам све каквих равноправности.

Заиста, људи ништа не знају!

Заиста, људи су скотови!

Заиста, људи су стока једна грдна!

Али, ја видим тамо нешто у плавој даљини, тамо нешто иза свега трулежног и пролазног, тамо нешто иза свих опсена, омаја, привида и варки.

Нешто што је веће, лепше, дивотније и смисленије од свега овога што у овоме свету видети можемо.

Видим Човека и Човечицу, Белог Србина и Белу Србкињу, видим их како се у Духу и Свести узносе у тиркизне и пурпурне звездане висине; видим их како плове, лете и језде вазносећи се високо, веома високо, ка Љубави, суштој и вечној, ка Љубави која све исцељује, обнавља, васкрсава и изнова рађа у Светлости Знања и Стварања.

(На Истеру, у један јесењи дан, суморан и сетан, 7526.)

УСКЛИЧНА ПЕСМА ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

Бели Срби и Беле Србкиње!

Немојте бити млаки и млитави, снебивљиви и снисходљиви, већ будите јасни, отворени, оштри и жестоки, будите оштрији и жешћи од самурајског мача.

При сусрету са туђинима, душманима и вразима, којих је, гле! тушта и тма свуда око нас, држите се усправно, дично и достојно својих предака белих богова и звезданих ратника.

Свој став и своје мишљење имајте свуда и у свакој прилици.

Свим душманима и вразима Белога Србства, својим изгледом и држањем, показујте, вазда и навек, да сте бољи, лепши, паметнији и мудрији од њих, јер то, уистини, и јесте.

Бели Срби и Беле Србкиње!

Већи сте него што видети и замислити можете, по свему сте већи од свих иних, од свих наших душмана и врага.

Осећати се и назвати Белим Србином или Белом Србкињом – то није мала ствар, то није шала, већ част и чест, већ позвање и призвање!

Све материјалистичке и позитивистичке науке настале у Ноћи Сварога јесу паразитске и лажне.

Све оно што смо у Ноћи Сварога називали науком, то су чисте обмане, опсене, илузије и омаје.

Те и такве науке смислили су, надзирали и водили паразити и гмазови, са једном једином сврхом: да људе поробљеног ума што више удаље од Стварности и Истине.

У Дану Сварога све те паразитске науке, сва та гмазовска учења нама делују смешно, ћакнуто и уврнуто, крајње бесврховито и бесмислено, будући да се све њихове обмане и лажи сада виде јасно као на длану.

Наука Новога доба у Дану Сварога обједињује сва ведсрбска знања, сазнања, умећа и учења произишла из Свести и Духа Стварања, повезујући нас с Оностраним и Вишњим световима и пространствима унутар спиралне Вечности и Бесконачности Творчеве Стварности.