Са становишта паразита и рептила, Словени, као и ини Аријевци, бивају лак плен.

Поготову Словени, и ини Аријевци, светле пути и косе.

Њих паразити и рептили лове као зечеве.

А кад их улове, још лакше их преуме и преокрену у своју корист.

Бели Срби јесу најтврђи орах за паразите и рептиле.

Већ тисућлећима и еонима паразити и рептили лове Беле Србе, но, не могу да их улове.

Не дају се.

Жилави су.

Својеглави и тврдоглави.

Пре ће нестати, него се поробити.

Иако Бели Срби по крви припадају Аријевцима, они су, што се светлосног записа тиче, ипак, нешто више од Аријеваца.

Морају бити нешто више, јер су жилавији и тврђи од свих Словена, од свих Аријеваца.

Ја сам давно освестио, да сем крви, Бели Срби немају ничег заједничког са осталим Словенима и Аријевцима.

Међу Западним и Јужним Словенима, Бели Срби немају ни једног искреног пријатеља.

Западни и Јужни Словени јесу најверније слуге Ватикана, тог паразитско-рептилског гнезда, и, на миг Ватикана, они би, у трену, постајали најжешћи непријатељи Белога Србства.

Што се и показало у два светска рата у двадесетом столећу.

Словенско братство јесте велика илузија и опсена.

Једино истинско братство постоји између Белих Срба и Белих Руса, мада су и Бели Руси, уистини, Бели Срби у расејању!

Нико тако не мрзи Беле Србе као Хрвати, и нико тако не мрзи Беле Русе као Пољаци.

Вековни хрватски сан је потпуни нестанак Белих Срба, као што је и столетни пољски сан, да заувек нестану Бели Руси.

Надам се, а и верујем, да смо се разумели!

Глава 14. Х-файлы

 

 

Година 1994. је била интересантна не само зато,што на поцетку нове године,моја прва књига се материјализовала. Али и многи други догађаји,на почетку Нове Године.

Ови догађаји су слични причама из филмова попут „људи у црном“ са једном веома значајном разликом  – они нису били филмска шала, и нису били фикција и код очигледне невероватности. У фебруару,1994. године, наишли смо на необичну ситуацију. Тачније на велику невероватну ситуацију, на први поглед.

Не могу писати све одједном, па ћу морати посебно описати сваки догађај и ситуацију.

Неочекивано чудне ствари су се почеле дешавати међу нашим саборцима.

Човеку долази гост, његов најбољи пријатељ, он га радосно поздравља и позове га у свој дом… И овде имамо чудне ствари! Најбољи пријатељ, мирно извлачи пиштољ и пуца у изненађеног пријатеља  – то се све дешава испод видео надзорних камера. Без рукавица, убица -пријатељ не чисти трагове , не уништава видео снимке убиства, не брише своје отиске са оружја. Потпуно мирно напушта место злочина као да се ништа није десило.

На први поглед ништа необично. У деведесетим годинама у Русији, готово свакодневно се дешавало нешто слично. Злочине и издаје људи  нису починили због власти и новаца, већ посебно ради велике власти и новца.

Али,  у свему овоме, је постојало једно тако (мало) Али који је на веома чудан начин променио поглед на те догађаје. Чињеница  је да је пријатељ , најблжзи пријатељ убијеног човека, у то време  био на потпуно другом месту. И није чак ни помислио да је његов пријатељ убијен и да је он тај који је „убио“ свог најбољег пријатеља!

Могуће да ће неко рећи: ништа изненађујуће, пронашли су двојника и довели до идеалне сличности и још посебно у тренутку нивоа развоја пластичне хирургије, или другим технолошким уређајима, када је могуће креирати нијансе, не само изгледа већ и гласа.

Али у овом случају то није двојник нити било шта слично. На оружју су били отисци, потпуно идентични отиску пријатеља.За било који суд доказ је очигледан.Ту су и видео снимци камера надзора,Тако  сваки суд са чистом савести осудиће такву особу.Отисци прстију су различити чак и једнојајчаним близанцима. И оно што је најинтересантније у свему томе, који кажу да ће доказати…и они који то тврде да ће показати…

ПОГРЕШНО!  Да, да, сви ће донети погрешну  одлуку, и он ће бити оптужен за убиство – НЕВИН!  Али то не може бити јер докази о кривици су стопроцентни. А ипак ће бити погрешно! И то да нико не игра никакве игре и шале-  реално објашњење у таквој ситуацији  може да изгледа још невероватније од стопроцентних доказа који не доказују ништа!

Објашњење овог случаја је следеће: убиство је извршио КЛОН!  „Клон“…  биће узнемирени скептици-људски клон. Још једном желе да нас преваре бајкама и фантазијама. Године 1994 су само писци фантастике писали о Клону!  И опет скептици неће бити задовољни.  Ако већина не зна ништа, то не значи да то не постоји или га нема!  

Али савремена технологија није у стању да створи Клона у (1994) год. и још више,…људско биће!  Они ће узвикивати и оно што је занимљиво..  сви ти који то тврде биће у-ПРАВУ!

 Ствар је у томе, што технологија клонирања која се користи за стварање ових -Клона -двојника, је ванземаљског порекла.

Интересантно да су америчке власти добиле технологију од ванземаљаца! Године 1954-1955 одржани су преговори између ванземаљаца и највиших владиних кругова Америке. На другом састанку са ванземаљцима (који је одржан у ваздухопловној бази Едвардс) био је присутан амерички председник Ајзенхауер иако је тајно потписивање уговора одржано тек 1964 год, под америчким председником Линдоном  Џонсоном и тајним службама Америке. Као што су агенције за националну сигурност, и врховне тајне службе попут „Ројал-12″ и  Мажестик 12 и многе друге које су директно подчињене тајној влади света.

Почели су да примају ванземаљску технологију још из времена председника,Ајзенхауера.

И једна од таквих технологија ванземаљеских је технологија клонирања. Истина ванземаљци нису предали све одједном. Прво су предали технологију за култивацију Клона. А много касније пренели су технологију преноса са оригинала на Клона, меморију човека. Дакле први Клонови били су управо копије оригинала али са свесности бебе. И мали број људи је знао да је амерички председник  Џон Ф. Кенеди био убијен тј, пуцано му је у главу не 22 новембра 1963 год у Даласу.(званична верзија) већ у Белој кући у Вашингтону. –

Прво -Кенеди је желео да објави преговоре које влада Америке води са ванземаљцима.

Друго-он је потписао уредбу (која до сада није укинута, али никада до сада није ни примењена) о враћању –  издавању долара под контролом државе.

Разјаснићу мало о концепту издавања долара, питање долара није ништа друго него право на штампање новчаница у САД од 1913 год, Федерална Резервна Банка је штампала новчанице, али мало се зна да је ова банка приватна.и да припада групи Ротшилда, Рокефелера, Моргана, Ду Понт и Ко. и до сада физичка лица по свом нахођењу штампају америчке новчанице, колико им је потребно и када им је потребно.

Прво,  штампање америчких новчаница ,овим лицима предао је амерички председник Томас Вилсон а најзанимљивије је после тога како је био изабран председник (1913-1921) год што даје могућност да се предпостави да је то уплата за улазак за преседавајућег и за столицу у Белој кући. иако је Томас Вилсон  жалио до краја свог живота за то што је урадио  али…То не мења суштину.

Дакле Кенеди је потписао уредбу којом се вратило питање долара, под контролу државе, и са жељом да објави преговоре са ванземаљцима. Тим чином ,он је потписао смртну казну самом себи.и разумљиво је што му није дато да даје званичне изјаве, и разумљиво је што га је његов телохранитељ елиминисао.

Занимљиво је исто што је Линдон Б. Џонсон, који је постао председник Америке ,готово одмах након смрти Кенедија 1964 год, потписао  тајни договор са ванземаљцима.Али то је посебна прича.

Током времена,ванземаљци су предали технологију за снимање меморије на првобитни оригинални  Клон. У овом случају било је неопходно, прво написати све меморије из оригинала, тако да се онда може писати на чисто у чистом мозгу Клона

Следеће клонирање је настало током владавине , Роналда Регана. На њега је 30 марта 1981 год, био покушај атентата од Џона Хинклија. Један од испуцаних метака,је погодио лево плућно крило Регана. Према званичној верзији,након операције председник се брзо опоравио и вратио у свакодневни живот пун обавеза. То је према званичној верзији,  док према „незваничној“ верзији председник Роналд Реган је током операције умро!  Уместо њега наставио је владавину његов Клон, што и објашњава брз опоравак након рањавања. Занимљиво је и то, што Реган није имао здравствене проблеме, пре покушаја атентата од 30 марта. Али након рањавања на њега се навалиле  болести као из „рога изобиља“ укључујуци и рак. Неколико година касније он је имао и рак дебелог црева, имао операцију уклањање полипа, 1985 год, након чега су следиле многе операције, године 1995,  још једна операција за уклањање рака са врата. Осим тога изненада су се појавиле разне патологије, чини се ништа није необично…Али…разлог за све што се дешавало, било је да су се ткива одраслих Клонова показала нестабилна. Постојао је разлог настанка канцерогених неоплазми и неуспех различитих система организма. Разлог за то је био да је пренесену технологију клонирања развила ванземаљска Раса,са великом разликом од земаљске генетике. Због тога, ванземаљска технологија, клонирања је захтевала  отклањање грешака, у земаљским условима. Потребно је пуно времена,.. тек деведесетих година у 20 веку, Американци су успели у својим тајним лабораторијама довести, технологију клонирања у жељено стање. Током 1994 год, Клонови су стварани савршено. Истина ми, Светлана и ја, нисмо их назвали Клонови ,већ лутке, што је више у складу шта су и ко су заправо.

Морамо рећи да неки од луткара имају чудан смисао за хумор. Они су послали убицу нашем другу…са лицем њега самог.

Наравно не он, већ његова лутка.  Али оригинал је био бржи, док је леш била његова „лутка“- Клон. Снимао је видео где седи поред камина у његовој вили и поред њега лези леш… самог себе.  Ова прича је тада приказана на европској телевизији, само једном …  након  емисије…није било реакције. У принципу нема реакције. У принципу је нема!!!

И ако…о овој причи,  дали су и интервју и све што се десило…  али очигледно већина  гледалаца је сматрала  да је то нерешено тако да се све ово није уклапало у ментални склоп ума људи. Узалудно, јер оно што спрема тајна влада, било је цинично и подло. И шта се може очекивати од владе социјалних  паразита који су заједно са Мидгард-Земљом продали све људе под уговором са Сивом Цивилизацијом.

 Подмукли план, био је изузетно једноставан и безпрекоран.или готово безпрекоран. Да би се створила лутка-Клон треба добити само узорак крви, праве особе ,то је све!

У свету све лекове контролишу социјални паразити, онда практично немају проблема. Само добијањем узорка крви, било које особе укључујући посебно,(политичаре и државнике разних земаља). А онда…све је једноставно.

У специјалним тајним лабораторијама“лутке“ – се култивишу-од правих људи и…када права особа долази у САД у званичну или не званичну посету он или она су позвани да “ гостују“ неколико дана, и да се одморе од обавеза. Важан гост, љубазно прихвата позив,одлази на позвано место ,ту се гост стави у мртви сан.Ту му препишу сву меморију, ова меморија се затим преноси на мозак „лутке“- Клона од ове особе. Следеће јутро важни гост се буди потпуно освежен у пуном смислу речи! Док истовремено, лутка-Клон је под потпуном контролом и управљањем својих креатора.  „Добро“ одмарајући се важан гост или боље речено његова „лутка“- Клон враћа  се у своју земљу, и нико не сумња да је ово контролисани биоробот! Овако је направљен грандиозни план,за заплену света, … направљен је у потпуној сагласности потписаним уговором 1964 год, потписао га је амерички председник Линдон Б.  Џонсон у споразуму са Сивом Цивилизацијом. Када смо упознали овај Језуитски план, почели смо да тражимо начин да га прекинемо. Веома брзо смо нашли.

Нашли смо слабости у луткама; испоставило се да смо направили на неколико кључних зона нестабилност генетике Клона, специјални „скелет“ у овим вештачким створењима.Једно што је одлично за нас, за мене и Светлану са нашим пријатељима, неће бити за социјалне паразите.

Ја сам нанео удар, на ове кључне тачке генетике лутке-Клона и… све са тако пажљиво направљеног Клона-претворило се у текуће баре! Сервисни штаб у лабораторији за тајно складиште – открива уместо готовог „производа“ текуће баре по подовима ( што су до недавно биле супер-тајне и застићени објекти). Можете замислити лица персонала и шта и како су извештавали по овом питању своје надређене.Чак и сада када ово пишем, осмех  се појављује на мом лицу. Посебно сазнање да смо успели,да пореметимо такву „иделану“ операцију социјалних паразита и њиховог газде.

И није случајно, или јесте – ми смо сазнали за подли план ових „луткара“ – Клонова –  план социјалних паразита могао је да функционише, и једног дана све кључне фигуре у светској политици ,да злоупотреби и нико ништа не би знао. Мој начин рада дозвољавао ми је да радим на свим „луткама“ – Клоновима,  истовремено на скали Мидгард-Земље – и није битно где су се Клонови налазили, на земљи, под земљом, или под водом, иза челичних зидова и врата.

Поред чињенице да смо Светлана и ја својим дејствима – акцијама пореметили социјалне паразите, коначно то их је коштало огромне суме новца. Они не воле да губе, у овим количинама.

Наравно за њих није проблем новац.Али након откривања слабости лутака-Клонова створио сам специјално поље силе око Мидгард -Земље у оквиру којем се све „лутке“ -Клонови   одмах претворе у велике органске баре. Чак и када би Клонове створили и сами Сиви, и покушали их послати на нашу планету, подпадали би одмах под дејство овог поља. Лутке-Клонов би се просуле у баре.

Наравно овај догађај није могао бити незапажен, од луткара. Ускоро су се многи од главних луткара окупили у Сан Франциску. Разлог за њихово окупљање, смо били ми Светлана и ја.

Нашим акцијама смо осујетили добро осмишљени и амбициозни план за коначан захват контроле над Мидгард-Земљом!!!

Између њих се издвајала једна особа или створење,тешко је рећи сигурно шта је, јер се споља није разликовало од човека,али он није био човек,у пуном смислу речи ,по мерама човека са земље.Тамне силе, извеле су закључак из својих грешака ,и упутиле своје јерархе. Иако су Светли Јерарси ,који су долазили на Мидгард-Земљу, или се родили или долетели на њу су блокирали своје могућности, обзиром на то, да је неправедно имати предност у односу на друге. Јерарси Тамних сила, по том питању нису се мучили само зато што код њих савести никада није ни било.

Дакле такав Тамни Јерарх је био Кардинал који се појавио у Сан Франциску…тако се бар представио,свим осталим. Да ли је то његово право име или једно од његових имена за његову дугу историју на Мидгард-у, не знам и није толико важно.

Оно што је важно је да је стигао на Мидгар-Земљу пре хиљаду и више година уназад –  када је почела последња Ноћ Сварога -6498 ( 988 год) .Стигао је да надгледа активности Тамних сила на Мидгарду током њиховог коначног покушаја да преузму Цивилизацију Мидгард-Земље под њихову тоталну контролу,.

   Он је тај – који је стајао иза тих који су распели Радомира  ( Исуса Христа) у Цариграду (Јерусалим) лето 6599. год од  ( 1087 год) н.е.

    Он је тај – који није дозволио ослобађање једног народа од контроле Тамних сила – то су били његови људи који су стајали иза оних што су убили Марију Магдалену и кћерку Весту и организовали смртоносни прогон потомака Радомира и Марије Магдалене .

Захваљујући његовом подмуклом плану учења Радомира и Марије Магдалене била су угушена.

Он је тај-који је стајао иза Папе Иноћентија -3 који је објавио Крсташки рат против Катара (Албигенса) који је трајао двадесет година.(1209-1229) током којег је уништено од ДВА ДО ТРИ МИЛИОНА ЉУДИ-до БЕБА.

То је тај-који је са радошћу и осмехом на лицу гледао како гори жив директан потомак Радомира – Велики Мајстор Темплара Жак де Моле (Видомир) .

Он је тај творац инквизиције која је у средњем веку у западној Европи уништила милионе људи. Он је стајао иза многих ратова у којима су браћа убијала браћу. Наравно за хиљаду година је променио више имена. Али…они који су требали знати, знали су што са осмехом на лицу гледа смрт Радомира који је веровао људима, који су га издали, и послали у смрт. Они су изабрали илузорне предности које су им пружили социјални паразити ! Најинтересантније је то што  су се Кардинала…ужасно бојали људи из његовог окружења – почињу да се тресу само ако их погледа својим хипнотизирајућим црним очима. Споља он није био нешто посебно, био је средње висине ,танак, мањи -ништа није говорило о томе да је пред вама веома моћан Црни Маг!

Када сам први пут сазнао за њега, Светлана се вратила,са састанка са Странцем, рекла ми је да се суочила са врло страним човеком, са веома непријатним изгледом , продире у дубину душе и извлачи напоље. Такође је занимљиво шта је Странац био некада Жак Де Моле (Видомир) чија је суштина била високог нивоа Јерарха.  И он је свесно блокирао своје могућности, пред саму инкарнацију. У овој инкарнацији, суштина Странца није поновила прошле грешке, (прошлих инкарнација) ,након што је жив горео, јер као резултат је чињеница, да је он сам блокирао своје могућности.  Могућности,о чему он сам …чак није ни маштао!  И сада,су се поново срели,на Мидгард-Земљи у најважнијем времену за њену Цивилизацију. И наравно опет су били на различитим странама барикада. Али – овај пут Странац је био…  Након што се Светлана срела са носиоцем смрти , по први пут , он је дошао са мном на телепатски контакт кроз њу… Био је веома интелигентан саговорник за разлику од већине његових подчињених.

Започео је издалека, обраћајуци пажњу да се он бори  за своја уверења, чврсто апелујући на томе. Да и ја подржавам своја уверења, и да различита уверења имају право да постоје и то је лепота света и његове различитости. И да је све неопходно и дан и ноћ и биљоједи и предатори!  И то не може постојати једно без другог и да све то пружа равнотежу као јин и јанг.  

Али… „мало“ је закаснио са таквом филозофском замком! Већ сам имао прилично искуство са Тамним Јерарсима различитих нивоа, са сличном филозофијом, која је почела са снажним утицајом на подсвест и активно сондирање слабих места „слепих тачака“  развоја у систему заштите. 

У принципу једна линија такве филозофије Тамних јерарха се користила да би се уклонила пажња и створило опуштено окружење док је истовремено ишла  активна припрема за преузимање контроле свести  –  у случају неуспеха и уништити непријатеља.

То је управо и оно што сам урадио…током његовог филозофског говора   које је само почетника могло збунити, што ја нисам био већ дуго. За мене је већ дуго било јасна разлика између социјалних паразита и најкрвожеднијих предатора. Било је немогуће преварити мој мозак, таквим разговором. Али …ипак то јесте, главни разлог –  зато је, као што сам поменуо, жеља да ме што детаљније скенира како би у првом моменту нанео одлучујући удар.

Ја знајући све то, показивао сам само шта сам ја желео да покажем. Али сам га паралелно проучавао. На моје изненађење,  он није то приметио – навикнут на чињеницу да нико није у стању да то ради.

У сваком случају, филозофски аргументи не могу се наставити у без -(с) коначност и у једном моменту он је предложио да пређем на његову страну   „живописно истичући“  какве се могућности могу отворити преда мном – и не само на Мидгард-Земљи. Он је говорио о томе какве се могућности отварају  ако ујединимо наше напоре  – да ће се коначно увести поредак и ред на планети – зауставити сви ратови…! Настаће рај на Земљи! Из неког „разлога“ такав рај за идиоте није ме привукао, што сам му одмах и рекао!

 Имали смо још неколико разговора, јасно је…Није имао времена да скенира моје слабе тачке и беле мрље,и зато није желео да започне било какву акцију,  све док не добије потпуну слику за себе,  ко сам и шта сам, са његове тачке гледишта.

Као што сам већ писао, у вези најновијег догађаја у Сан Франциску, састали су се сви главни тајних организација и тајних редова. Међу њима је било неколико Светлих Јерарха  – неки од њих су водили тајни ред Светлих – неки су били убачени у тајне редове Тамних.

Периодично су организовали такве заједничке састанке, Светли и Тамни Јерарси Мидгард-Земље. Обично су такви састанци одржавани на захтев  једног  врховног Јерарха са једне или друге стране. У овом случају,  генерални састанак је захтевао Тамни јер су хтели да окриве Светле да су они почели да крше недавни споразум о примирју.

Током таквих генералних састанака, забрањено је под претњом смрти,  да се започну било какве акције једних против других. Проблем је био што ја сам био сам.

Не припадам никаквим тајним редовима, ни тајним организацијама,  као ни Светлана  иако смо у овом тренутку успоставили контакте са неколико људи који су заузели високе положаје код Светлих Јерарха на Мидгард-Земљи. Тамни нису веровали,  да су моји поступци независни од било кога,  и да је то моја лична иницијатива  посебно када су видели сусрете  Светлане са неколико наших пријатеља.

Тешко је сада замислити шта мисле…Али након једног од сусрета Светлане и нашег новог пријатеља (ово је име његове суштине а ја ћу његово земаљско име задржати у тајности , пошто је жив. Откривање његовог имена у јавности може у великој мери компликовати његов живот, који је већ  прилицно тежак и напет…

Нанесен му је прилично тежак УДАР!  Пао је у дубоку кому- не разликује се од смрти. Практицно су му спржили мозак, као електрична столица. Када сам сазнао за то убиство….. Светлана и ја смо одмах почели да радимо на његовом опоравку,  јер је прошло веома мало времена од убиства и нико још није објавио његову смрт – и нису започели обдукцију –  било би страшно да се особа прогласи званично мртвом и да се изврши  обдукција а да се  касније појави жив и здрав. Без знакова аутопсије у сваком случају успели смо да поправимо штету, и вратимо  га у живот, пре него што се на широко буде објавила његова смрт. Али – након што сам то завршио,  одлучио сам,  да се не задржим на томе…

Очигледно је предпостављао, да се нико не би усудио, знајући које он и шта је он! Поднео сам захтев -против њега и затражио казну за њега.

Можда би још неко то учинио …једино ја нисам чекао. Дошао сам са њим у телепатски контакт и позвао га да се бори по свим правилима. Сасвим је могуће, он је специјално нанео смртоносни удар на… знајући да ћу реаговати на исти начин . У истом тренутку… без икакве промене на лицу нанео је свој први удар на који сам већ дуго био спреман. Његови удари су били веома тешки, жестоки, осмишљени да нанесу максималну штету. Ја такође,  нисам га оставио дуго да чека, повратни ударац,… Смртоносни дуел је почео у правом смислу речи! То није био дуел до прве капи крви, или рањавања, или када неко каже  „ДОСТА“  или „ОДУСТАЈЕМ“ . То је дуел до смрти, након чега ће остати само победник, а од пораженог неће остати ништа! Дуел на потпуну промоцију суштине – бар сам намеравао да доведем овај дуел на овај тренутак. Мени је тешко  судити шта сам желео победом ако победим. Некако нисам мислио да сазнам од њега али био сам мало заузет зажтитом и даље наносећи ударе.

Двобој са тамним Јерархом увек је битка без правила.

Тамни Јерарси се не придржавају кодекса витешке борбе.

За њих су све методе добре да би се добила победа.

Када ударају по теби ти осећаш – све нерве како горе, када је један део твог мозга  карбонизован од удара, овај или онај део мозга –  како се уништавају створене структуре од тебе самог – спаљено тело чији је потенцијал да заустави отворене ране…и то се дешава све веома брзо.

За неколико секунди притисак нагло скочи а неки судови мозга не могу поднети оштре скокове и пуцају…И у овом тренутку сте само фокусирани на једно …проучавање твог непријатеља.

Да би победили у таквој борби неопходно је проучити чиме противник теби наноси ударе.

Да откријете где и на који начин он удара да бисмо нашли слабе тачке , беле мрље у себи и за то време изградити себи недостајуће.

У принципу са Тамним Јерарсима на Мидгард-Земљи борба се одвија као и са њиховом космичком браћом.

Укратко, победник је онај,који брзо схвата, ко уме да брзо створи нове особине . квалитете  нове органе, структуре које су у стању да не обраћају пажњу на бол –  ко се не уплаши за себе када види разарања у себи. после удара непријатеља.

Победник је увек онај, који у било којим условима може мислити јасно и креативно,  да би створио нешто ново…и то веома брзо.

Земаљски Тамни Јерарси- са једне стране је тежа борба,због тога што такав јерарх познаје добро сву генетику на земљи навике , менталитет земљана. Са друге стране, борити се са таквим Тамним Јерархом је пуно лакше зато што је навикнут на осећај ароганције и презира непријатеља.

Ипак…није припадао таквој категорији Тамних Јерарха – није размишљао,  или није знао,  да сам морао много пута да се борим са Тамним Јерарсима, и у многим случајевима високог нивоа.

Такође он није размишљао …о чињеници да сам већ накупио велике количине структура ,својстава и квалитета.

Настало је пуно нових тела суштине и нових материја током свих ових битака, којих  код њега није могло бити.

У принципу, истовремено,  сваки његов ударац,намењен за моје уништење,  ми је дао информације о томе каквим материјама се користи приликом удара,  какве структуре и како удара ментално – тај удар је са материјом.  А   ако удари противника и не уништи  га –  ти још дишес – онда ћете добити све информације о томе како и чиме вас је непријатељ  погодио и већ тада можеш  блокирати други сличан удар. И ако твој мозак, није сасвим спржен, а добио си нове информације,  имаш могућност рећи  “ еурека“   и створити нешто ново,  са новим квалитетима,  што раније ниси имао код себе.

У случају да имате среће и победите у борби,  онда не добијате само победу,  већ и одређени скок у развоју. Наравно,  то је све срећа! За то сам имао среће а један разлог за ту срећу,  је то што је моја суштина  древна, и пре но што сам се инкарнирао у ово тело,  моја суштина,  тј -ја- је заузимала прилично висок хијерархиски ниво, иако сам на Мидгард -Земљи  почео као сви,  од нуле!

Ипак, предходни ниво развоја ми је омогућио брз развој. И ипак је чињеница,  да се моје искуство у овој инкарнацији, фундаментално  разликује од мог искустава  свих предходних инкарнација.  Дакле, није била интуиција,-знање прошлих инкарнација,  већ способност размишљања НЕШАБЛОНСКОГ-овакав квалитет у мојој дубокој уверености омогућио ми је, да брзо прођем пут,  којим сам ишао. Тачније, ја настављам да идем овим путем,  и за сада не видим његов крај. 

Искуство предходних инкарнација и два међусобна или међусобне суштине  у мојој основи, помогле су ми, да брзо прођем кроз еволуциону џунглу и да идем даље и да се пробијам до оних линија , које су раније биле неприступачне.

У исто време сакрално или основно моје име суштине, промењено је много пута.

Да вас подсетим, да у космичкој хијерархији, свето име је кључ и одражава ниво развоја његовог носиоца.

Већ сам имао велико искуство ратника, ван Мидгарда –  и многе квалитете и структуре које се  једноставно не могу  добити на Мидгард-Земљи.

Захваљујући овоме, успео сам победити након дуге и жестоке борбе… Трајање битке је условљено – цела битка трајала је више од пола сата , али за то време, било је толико свега да би неком другом било довољно за цео живот.

Извор: фејсбук страница – Мидгард земља  и тајне око ње –

 

Свануло је ново јутро!

Обришимо сверу брига са чела,

Обришимо очи од прашине ума,

 

 

Закорачимо храбро и

Ведро у данашњи дан,

И стварајмо!

 

 

Стварајмо свет знања,

Радости и среће!!!

Сви то можемо!

Сви то можемо!!!

 

Нико нас спасити не може, ако ми сами не радимо на својему спасењу.

Ниједно нас Божанство спасавати неће, ако се не пробудимо и не освестимо.

Творцу је потребна наша љубав и наша помоћ, да би могао да нас спасе.

Ово што сада записах, јесте бит и суштаство Тајне Спасења.

Спасење је у нама, и извире из нас, а све друге приче и сва друга учења долазе из света омаја и опсена.

Ко год чека да га Неко или Нешто спасе, никада, гле! спасен неће бити.

Човечанство се већ еонима врти у зачараном кругу, само зато што је изгубило све умне и духовне моћи, и што је, потом, власт над собом препустило тамним силама из материјалног свемира.

Тајна Спасења почива на љубави, доброти, знању, умећу и мудрости.

Пут Љубави јесте Пут Спасења!

Сви други путеви јесу стрампутице и беспутице.

Сви други путеви јесу распућа и беспућа ропства, ропства у тами, бесмислу и безнађу.

Творчев Закон гласи: сви се сами будимо и сами освешћујемо, и зато нико никога спасити не може!

 

 

 

 

Само нас љубав

исцељује и васкрсава,

и само љубављу

све побеђујемо.

Ко живот свој посвети

творењу дела љубави,

тај никада, гле!

умрети

неће.

У Библији налазимо поуку да мудрост и знање човеку долазе од Бога, а глупост, незнање, пакост, лакомство, крађе и зло око – долазе човеку изнутра.

Јеванђеље по Марку, гл. 7: 22/23;

„Крађе лакомство, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље“.  „Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека“.

Употребићемо мудрост и знање наших предака и дедукцијом наћи суштину старог божанства – Дажбога.

Ко је Дажбог и шта представља?

Дажбог је праисконско божанство које се код Срба задржало кроз векове.

У Карловачком родослову под насловом: Историја в кратце о србских цареј налази се белешка – “… и вса српска идолу служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки именујте се;”. Дажбог је Дабог, Дабожив, Дајбог, Дабисав, Дабоје, Дагон и Дабо.

Санскритски “ДА” значи “дати”. Он је син Сварогов и један од Сварожића. Дагон, спрегом Сунца и кише, дарује људима плодове. Стари Словени су сматрали да се Дагон лети налази на небу, а преко зиме на земљи, или испод ње. Тада је Дабог бог доњег света мртвих.

Дагон је замишљен као сребрени Бог са златном брадом.

Он је инкарнација белог хромог вука из периода тотеизма и анимизма.

Срби су Дагона преобразили у Дајбога, или Дабога. Ово божанство је код српског народа постало њихов родоначелник. Када му се обраћају Срби кажу: “Дај Боже или Нека да Бог”. У њему су видели свог пријатеља и посматрача.

Дагона је код Срба “покрио” Св. Сава, који се сматра његовим наследником.

Према средњовековним споменицима, вук значи исто што и Србин.

Покрштени Срби у Зети проглашавали су Св. Саву за заштитника вукова. Зато су често српска имена: Вук, Вукоје, Вукослав, Вуковија итд.

Дајбог је представљен као седи старац, дуге беле браде, са штапом у једној и хлебом и сољу у другој руци.

Иза њега се налази хроми вук (хроми Даба). Вук је инкарнација Дабога на Земљи. Кроз кожни отвор чељусти вукове главе – Словени провлаче новорођенче да би било здраво. Он је тотемско биће, с којим се Срби индентификују. Српске мајке успављују децу речима: “Нини, сине, вуче и бауче. Вучица те у гори родила”.  

Дажбог сажима у себи Сунце, топлоту, светлост, кишу и берићет. Он представља земаљски лик Сунца Сварога. У току христанизације, постаје Сатанијел. Морао је бити потиснут због судара две религијозне културе. Доминантна је она култура која је бројнија и снажнија и она намеће своје божанство. Мојсије долази на позорницу света с једним Богом свега живог и неживог. Дажбог или Дагон од тада полако губи своју светост и моћ божанства.

У  “Слову о Полку Игорову” пише: – Руси себе називају унуцима Дажбога.

Пошто себе Срби сматрају синовима Дажбога, онда се родословска веза ова два народа сама по себи намеће.

Рађа се мисао да је појам Србин старији од појма Словен. Овом чињеницом српски народ улази у антички свет, а то наводе Птоломеј и Плиније Старији из I и III веку пос. Христа. За време Св. Саве Срби су причали да сваке године над Рашком долеће овај светац и бди над њом чувајући је од Дажбога.

У тексту Косово – Врата богова, писали смо да се ту налази срце Земљино и да управу ту Дажбог даје импулс биолошком животу.

Дагонови атрибути су:  хлеб,  со,  вериге,  кадионица,  кожух,  саџак,  тепсија,  фетиши и штап.  Од животиња, за њега су везани: вук,  змија и  петао. Вук је бог заштитник у многим културама – скадинавској, германској, монголској и међу северно – америчким Индијанцима. Вук је важан тотем код многих урођеничких америчких култура. Оне га славе као учитеља и водича кроз путеве дивљине.

У Египту, налазимо божанство – вука Ап-ната, који превози душе мртвих. Постоји легенда, да је Аполона родила Латана, која се често претварала у вучицу и зато је Аполон имао власт над вуковима. Света шума која је окруживала Аполонов храм звала се – “вучије краљевсто”.  Легенда о оснивачима Рима, Ромула и Реме, лежи у вуку. Вучица је и данас симбол Рима. У многим легендама се вук појављује као родитељ оснивач, и као такав спојив је уз појам плодности.

Негативна улога вука почиње инквизицијом. Тада се вук повезује уз демоне, магију, и човек вук – губи божанско обличје, свету симболику, па постаје чудовиште и сатанин обожаватељ. На овај начин, хришћанство је потиснуло божанско обличје вука и свету симболику.

Од тада Србин као дете вука – постаје прогоњен и омаловажаван као родитељ оснивач. Дајбога је христанизацијом поред Св. Саве  “покрио”  и Арх. Гаврило, а индиректно свеци Никола,  Марта,  Георгије и патријарх Герман. О Дагону као врло поштованом божанству наших предака говори и Библија:

Прва књига Самуелова, гл. 5: 1/2/5;

“А Филистеји узеше ковчег Божији, и однесоше у Ебен-Езера у Азот”.

“И узевши Филистеје ковчег Божији унесоше га у дом Дагонов, и наместише га до Дагона”.

“Зато свећеници Дагонови и који год улазе у дом Дагонов не стају на праг Дагонов у Азоту до данас”.

Бог Дагон се јавља у документима акадске династије (23. век пре Христа),  као распрострањено, значајно божанство. Његов култ је имао чврсту основу,  јер је празнован као “божански краљ Земље”.  За време прве вавилонске династије култ Дагона је био поштован. За њега је Хамураби рекао:  “мој творац”.  Халдејац Бероз је сматрао, да је Дагон персонификација Оанеса, за кога се сматра да се појавио из Персијског залива. Многи научници сматрају да је Оанес донео човеку сва знања. Оанес је погрешно протумачен од савремене науке, јер везивањем овог божанства за воду и знање – преци нам указују на човекову завршену кристализацију свести,  када је усагласио два влакна ДНК,  која се налазе у води. Усаглашена два влакна ДНК носе мудрост и знање и тада је човек постао шестодимензионалан – савршенство два принципа. У Библији савршенство два принципа је – Божији син. Оанес је запрво слика Божијег сина, код наших предака. Фигуру Бога Дагона налазимо у вавилонским цилиндричним записима и на комаду скулптуре у Нимроду и Корсобаду.

ДАЖБОГ КРОЗ ВЕКОВЕ

Стари српски родослови нису довољно коришћени и темељно проучени, па ни вест о идолу Дагону као родоначелнику Срба.  Пољак Ханрих Кунстман у настојању да докаже да Пољаци воде порекло са Балканског полуострва задржао се и на белешци карловачког родослова. У првом одељку своје расправе под насловом “Убер дие Херкунфт дер Полен вом Балкан”,  Кунстман поставља питање и тражи одговор: “Шта значи Дагоме?”. Кунстман каже да је обожавање Дагона започето у земљама горњег Еуфрата, а занимљиво је: – даље запажа да је име Дагона морало бити познато и у римским дунавским провинцијама.  

Када је реч о дунавској провинцији надовезаћемо се на археолошко налазиште  Лепенски Вир. Ту налазимо риболику фигуру названу “Данубијус” или старо божанство наших предака – Бога Дагона. То значи да је Бог Дагон био уважаван и много пре земаља горњег Еуфрата и онога што нам говори Библија.  

Лепенски Вир датира из преиода 9000 година пре Христа, а Библија даје податке до 4000 година пре Христа.

У студији академика Драгослава Срејовића,  Лепенски Вир – налазимо следећи текст: „Данубијус – скулптура је нађена у прочељу светилишта куће бр. XLIV (Лепенски Вир II). Ова риболика фигура била је фланкирана скулптурама од којих једна показује жену, а друга мушкарца, можда прамајку и праоца становника Лепенског Вира. Сам Данубијус сматран је, вероватно за родоначелника целог људског рода“.

Бога Дагона су преци представљали с телом рибе и главом човека.

Зато су преци у Лепенском Виру Данубијуса представили као риболику фигуру.

Дабог или Дажбог је Бог који даје живот на Земљи – ОН је и Бог Сунца и кише, који су услови за опстанак живота. Као такав био је врховни Бог Срба. Опште значење речи Дажбог је одређено и ближим терминима – јављају се у композитумима као што су  “бели бог”,  “црни бог”,  “мили бог”,  “зли бог”.  Проблем имена Дажбог је у томе што му се није пронашла права постојбина.

Уз помоћ записа предака трагаћемо за његовом постојбином.

Код Срба и Бугара – Дажбог је био познат као натприродно биће.

Ако је божанство Сварог – ватра на земљи, муња на небу, онда је Дажбог Сунце.

У ова два култа имена (Дажбог и Сварог), огледа се важна карактеристика словенске митологије. Џбог и Сварог добили су људска имена, а првобитно обожавање природе попело се на степен персонификације природних сила.

У једном од претходних текстова под називом: Земљине орбите у свести људи, дали смо детаљну анализу божанства Сварога. Дошли смо до закључка: – Сварог је глорификована гравитација доведена на степен божанства код наших предака. У анализи словенског пантеона сагледали смо да су божанства рођена из глорификације физичких закона,  кроз која пролази Земља у току свог усавршавања и које је поставио Творац.

 Обожавањем физичких закона постављених вољом Творца,  људи су указивали славу његовом СТВАРАЊУ.

У Ипатијевском летопису се говори о односу Дажбог – Сварог и њиховом изједначењу са божанством Сунца,  као са грчким Хефестом и Хелиосом.  Руски археолог,  митолог и историчар Борис Александровић  Рибаков говори о блиској вези Дажбога и Сварога. По њему Дажбог је син Сварогов, као што је Аполон син Зевса. У Слову о полку Игорову, се говори да је читав руски народ – Дажбогов унук. У московским архивским списима (Малаласовом летопису) Сунце се назива Дажбог, а Дажбог је син Сварогов. Рибаков у својој књизи о многобоштву Руса у вези Дажбога је написао:

‘Постоје два лика сунчевих божанстава,  а сам Дажбог представља бога сезонске сунчеве топлоте и симболизује време сазревања летине. Дажбог је син Сварогов који је древно божанство природе,  Сунца,  “белог светла”. То је Бог даривалац и потпуно одговара Аполону.  И Дажбог и Сварог су небески Богови’.

Између Дажбога и Дабе (хромог вука) није прављена довољна прецизна разлика, већ само у термину. Неки аналитичари су говорили да постоји суштинска разлика ова два митска појма. Из богатог фолклора се може запазити да је реч о Богу даривања. У српском часопису Вила, 1866. године, изашла је прича, коју је власнику часописа Стојану Новковићу послао Живојин Радоњић из Лојанице у Србији. Цитирамо причу:

“Био добар цар на земљи а Господ Бог на небесима. То је тако дуго трајало. Док се Господу Богу пожали што Дажбог много преко мере душе прождире, па стане мислити како би силу Дажбогову укротио.  Да га убије, није могао јер је Дажбог,  Боже прости, био силан као и Господ Бог на небесима…Свети Тома сиђе на Земљу к Дажбогу,  и једнако га кушао док га није искушао: да се његова сила укротити никако не може,  јер су се два цара уговорила,  него ако би се у Господа Бога син родио,  он би могао потражити своју очевину…А Господ Бог задијао сина.  Када Дажбог чује да се у Господа Бога задијао син, и да већ иде по своју очевину,  од тешке јарости зине да му се једна вилечетина вукла по земљи, а друга у небо допирала,  не би ли сина Божијег прождро.  Али му син Божији не даде  ни данути, него га удари копљем у доњу вилицу и исправи копље те му се и горња вилица на копље набоде…А све грешне душе,  што их је Дажбог од памтивека прождр’о, покуљају из уста и оду са сином Господу Богу на небеса”.

ДАЖБОГ И СВАРОГ

Сјајна прича која нас усмерава до истине о суштини божанства – Дажбога.  Даље у тексту анализираћемо овај текст и још неке митове предака. Филолог Ватрослав Јагић сматра да у овој причи има богумилских елемената и да је појам Дажбога – израз манихејског дуализма.  Дажбог као цар на земљи одговара богумилском створитељу материјалног, пролазног света угледном Сатанијелу.  Код богумила створитељ материјалног је врло високо божанство – други Бог после врховног.

Руски археолог и историчар Борис Александровић Рибаков тврди – Дажбог и божанство Сварог су тесно повезани. За Дажбога се каже да је син Сварогов. Ми смо дошли до закључка да је божанство Сварог – глорификована Земљина гравитација код наших предака. Филолог Ватрослав Јагић дошао је до сазнања – у појму Дажбога постоји дуализам. Тражићемо везу Земљине гравитације с божанством Дажбогом и имати на уму дуализам. У српском миту налазимо да се Дажбог инкарнирао у хромог белог вука – Дабу. Поставићемо питање: Зашто је бели вук (Даба) у миту хром?  У причи Живојина Радоњића из Лојанице налазимо да је Господ Бог задијао сина, а Дажбог је имао огромну вилицу коју је син Господа, обуздао.

Прича Радоњића усмерава да је Дажбог толико силан да га ни Господ Бог није могао укротити,  јер јењегова снага иста као у Господа Бога. Да би дошли до суштине Дажбога – анализираћемо постављене елементе: Земљину гравитацију (Сварога, као оца Дажбоговог), дуализам, сина Господовог, изједначење Господа Бога са Дажбогом, смисао вилице и хромост вука. Све постављене елементе налазиму у Догонском миту, који се поклапа са српским митом о хромом Даби (хромом белом вуку).

Догони су једно племе у западноафричкој држави Мали. Живе на ивици сахарске пустиње, где река Нигер скреће ка југоистоку. На окуци реке, једним њеним делом – готово паралелно, пружа се око двеста километара стеновити гребен Бандијагара,  достижући висину до три стотине метара. Догони живе у песковитој равници Сено, која се простире испод гребена и на висоравни изнад гребена Бандијагара.  Најстарија и најтипичнија догонска села су смештена у дну испод стена. Стене Бандијагаре су чиниле у прошлости заштиту догонском становништву од непријатељски расположених племена и страног утицаја.  Данас су Догони,  као и вечина етничких група западне Африке, захваћени исламском културом.

У следећем тексту из догонског и српском мита који су баштина човечанства начићемо Дажбогово постојбину и суштину два појма: Дажбог – хроми Даба.

Slavica Šetina – Pocetna

http://www.slavicasetina.com/Slavica%20radovi.html

Много је прљавог, поганог и ружног, много је туге, патње и боли, много је мржње, грозоте и ужаса у овоме свету, али, ја не желим да гледам у то, не желим ни мислима ни осећањима да се везујем за то, већ тражим и проналазим – кад посматрам и сазерцавам својим унутарњим видом – лепоту и дивоту иза свега тога, лепоту и дивоту с ону страну трулежног, пропадљивог и пролазног, лепоту и дивоту с ону страну свих вештаствених, видљивих и појавних ствари.

Без лепоте и дивоте не могу да дишем, не могу да мислим, не могу да сневам, чак, ни да живим не могу.

Лепота и дивота, гле! исцељују ме и васкрсавају од када знам за себе.

Све туге, патње, боли, и страхоте у овоме свету превазилазио сам и надрастао благодарећи управо лепоти и дивоти, и зато сам их – вазда и увек изнова – откривао и тамо где их нема, где их нигда било није, и, где их нигда бити неће.

Деви је упитала Шиву*:

О Шива, шта је твоја стварност?

Шта је овај чудесни универзум?

Шта је извор свега?

Ко окреће точак универзума?

Што ј овај живот изван облика што прожима облике?

Како да уђемо у њега потпуно, трансцеденирајући време и простор, имена и форме?

Молим те, отклони све моје сумње!

*(Иако је већ пробуђена, Деви је поставила ова питања како би и остали у универзуму добили Шивине инструкције. Следи Шивин одговор у ком он објашњава 112 метода до пробуђења.)

Шива је одговорио:

1. Блистава, то искуство се може открити између два даха. Одмах након удаха пре него што издахнеш ‐ осети благодет.
2. Када удах пролази одоздо нагоре и кад се враћа одозго надоле ‐ у тренуцима ових заокрета реализуј.
3. Или, кад год се удах и издах стопе, у том часу додирни енергијом испуњен ‐ испражњен центар.
4. Или, када је дах потпуно споља и заустављен сам од себе, или потпуно унутра и засутављен ‐ у овој универзалној паузи, наше мало јаство нестаје. Ово је тешко само непрочишћенима.
5. Дозиви своју суштину као светлосне зраке које буде Животност у теби, подижући се уз кичму од центра до центра.
6. Или је између центара осети као бљесак.
7. Деви, у тим блаженим центрима свесности замисли санскритска слова, прво као слова, затим као звуке, а онда као најсуптилније осећаје. На крају, напустивши ово, буди слободна.
8. С пажњом између обрва буди пре мисли. Допусти да суштина даха испуни твоје тело до темена, а затим да се прелива одатле као млаз светлости.
9. Или, замисли својих пет чула као петобојне кругове на пауновом репу у безграничном простору. Нека се њихова лепота истопи изнутра. На исти начин посматрај било коју тачку у простору или на зиду све док тачка не ишчезне. Тада се све што пожелиш другоме обистињује.
10. Затворених очију види своје унутрашње биће до детаља. Тако сагледај своју природу.
11. Усмери своју целокупну пажњу на нерв, танан као стабљика лотоса, у центру твог кицменог стуба. На тај начин буди трансформисана.
12. Затвори рукама седам отвора на глави и простор између твојих очију постаће свеобухватан.
13. Додирујући очне јабучице лако као пером, светлост између њих шири се ка срцу и прожима космос.
14. Окупај се у средишту звука као у непрекидном шуму водопада или затворивши уши прстима, чуј звук звукова.
15. Интонирај лагано звук АУМ. Како звук улази у звучност, уђи и ти.
16. Постепено профињуј звук било ког гласа, пробуди се.
17. Док слушаш жицане иструменте обрати пажњу на њихов сложен заједнички звук и тако доживи свеприсутност.
18. Интонирај неки звук гласно, а затим све тише и тише док ти се осећај не стопи са хармонијом тишине.
19. Замисли да је дух истовремено и унутар и изван тебе док цео универзум не постане духован.
20. Незна Деви, уђи у етеричко присуство које прожима све далеко изнад и испод твоје форме.
21. Уцини свој ум неизрециво профињеним, изнад, испод и у свом срцу.
22. Представи себи било који дио свог свакидашњег облика као бескрајно велик.
23. Осети да су твоје кости, месо и крв испуњене космичком суштином.
24. Замисли своју пасивну форму као празну собу са зидовима од коже ‐ потпуно празну.
25. Блажена, са чулима апсорбованим у срцу, досегни центар лотоса.
26. Не обазирући се на ум остани непомична ‐ док наједном.
27. Док радиш нешто задржи пажњу између два даха и кроз неколико дана овакве праксе бићеш поново рођена.
28. Усредсреди се на ватру која се распламсава у теби од стопала на горе, све док ти тело не сагори у пепео, али не и ти.
29. Медитирај на то како привидни свет сагорева у пепео и постани биће изнад људског.
30. Осети како суптилни квалитети креације прожимају твоје груди и попримају деликатне форме.
31. Неопипивим дахом из цела, који у тренутку урањања у сан силази у срце, овладај сновима и самом смрћу.
32. Док слова прелазе у речи, а речи у реченице и док кругови прелазе у светове, а светови у принципе, откриј на крају како се све ово стапа у нашем бићу.
33. Божанствена, играј се. Универзум је празна шкољка у којој се твој ум вечно забавља.
34. Посматрај празан простор унутар чиније не обраћај пажњу на њене странице или материјал. Кроз неколико тренутака постани свесна.
35. Проведи одређено време на неком бескрајном пространом месту где нема дрвећа, планина и насеља. Тако нестају све душевне тегобе.
36. Мила, медитирај на знање и незнање, постојање и непостојање, а затим опусти оба и само буди.
37. Посматрај са љубављу неки објекат. Не обазири се на друге објекте. Ту, у његовом средишту ‐ благослов.
38. Осети космос као прозрачно, вечно ‐ живо присуство.
39. Са крајњом преданошћу усредсреди се на спој два даха и спознај спознаваоца.
40. Доживи свеукупност као своје тело блаженства.

-избор-Владан Пантелић-

 

Мудрованије из Тијаније

 

Поздрав и Захвалност Песнику, Драгану Симовићу,

који ме је прозвао да се огласим из Тијаније!

Прозвао је он све нас да се огласимо, да истресемо

своје прашњаво рухо, па проветримо уснуле мозгове,

да отворимо прозоре свог заспала срца, и да силовито

повучемо светлосну катану.

 

*

 

Читам виц из суднице о сељаку Милисаву кога неко тужака

да је гадно претукао своју жену Милојку. И пита судија:                                                            

-Милисаве, да ли сте своју супругу тукли у афекту?

– Не, госпо’н судијо, очијуми, него у подруму.

Некада су овакви вицеви, можда, били смешни. Писци сценарија

и глумци су правили велике каријере, постајали славни и богати,

имитирајући сељаке и њихове догодовштине. Никада ми то није

било смешно јер је, углавном, све то била карикатура стварности

у коју се нису удубљивали и коју никада нису довољно упознали.

И није ми смешан виц о Милисаву. Да се одмах разумемо.

Нисам присталица да мушкарац туче жену. Нити сам присталица

да се спорови решавају песницама или урлајућим позориштима.

Нема тога ни у мојим сећањима, нити у мојим грудима, нити у

мојим представама сутрашњице. Растопило се, испарило.

Ако је неко јуначан и има напад бесова, нек насрне на Кличка,

или Теофила Стивенсона, или Мату Парлова, или на самураја. 

Нека насрне на мене па ће да види како сече тросекли мач свести.

И нека научи да воли, најпре себе, потом своју жену, своју децу,

свој род, све остале. И нек, надасве, научи да воли Бога свим

својим бићем и свом снагом, и нека  в и д и себе.

**

Вицеви о Милисаву илити вицеви о Милојки, Живораду и Драгојли,

у овом времену безакоња и неправде, звуче застарело, превазиђено,

промашено, тужно, лицемерно. Ако Милисав пређе бразду и удари

Милојку, нека то изгладе ближњи, комшије, нек ошишају Милисава,

нек се скупе око њега играјући Коло живота, Витоколо. Нека га,

раздрагано, поскакујући и певајући, мило гледају, и нека сви, милогрло,

искажу по три добре особине које красе Милисава, или нека наведу по

три добра дела која је Милисав урадио. А сигурно Милисав има три

добре особине, и сигурно је урадио три добра дела, јер је у селу,

од државе потпуно  заборављеном, опстао и своју децу нахранио.

Судница није за Милисава. Није судница ни за Живорада, јер се он

испраксао видећи судбу свог комшије коме суде. С њим је ишао на

прела, на саборе, а с њим је, у старом времену, времену без демократије,

четворио волове и коње, и њему је Милисав трактор из јаруге извлачио, 

ране му и угрувке ракојом тијањицом чистио и кухињском крпом стезао

и повијао. Живорад је са Милисавом, прошле године, стогодишњем  

Добросаву раку копао. Једва су се из раке изпентрали, мало од туге за

Добросавом, мало од  в р у ћ е – ракије тијањице, свагда и за свашта

лечилице, првовидарице.

***

Судница није ни за Песника, јер он има перо убојито, јер он има Видовите

Речи и орловско виђење и има од сокола крила, и кадар је стићи, престићи,

и у шанац истине се укопати, и одатле гром-свет-лице бацати.

О, судијо, и мене обиђи! И ја имам од светла оружје. Имам копље што

не маши циља, и штит-штит кога ништа пробушите неће. И одело носим

– к’о оружје, одело од Јелена Једнопотезца, које нико исећи не може,

у коме се као пантер крећем, муњевито извлачим бацаче, етеричне

потежем мачеве, муњевито – скоковито планине прескачем,

муњевитo и светове мењам.

****

Раније, можда до јуче,мислио сам да је судница за другу врсту људи,

којих је наше пространство препуно, људи који живе и раде као

нељуди и крадољуди. За оне што су осванули рогати и пребогати,

који су фирме за три гроша купили, а веће за тридесет сребрењака.

Отели, купили, раднике кући у беду послали, а ништа не производе.

Мислио сам да су суднице за подмићиваче и подплаћиваче из сенке,

за осионе лукавке, лицеиграче, којима су уста препуна демократије.

И мислио сам да су суднице за издајице, лажове, продавце државе,

потписиваче свакојаких, за нас невидљивих, продајних уговора,

потписаних на видљиво и невидљиво, замлаћиваче, које је Мрак

репати уценио, због њихове незајажљиве похлепе и воље за моћ

које су их везале, и суштог незнања, па нас све у јаругу вуку.

*****

 

Није судница за Милисава, он је већ рођењем осуђен. Није ни за судије,

иако су они у свему овоме и мирођија и запршка.

Осећам, знам и видим да је Вечност појачала дејство и да струје неке

друге струје, и да дувају друкчији ветрови, нежнији од виолинске струне,

снажнији од милион оркана.

Осаећам, знам и видим да ће се философија отимања, нагомилавање

новца до безсвести, лаже и паралаже, ТВ програми безсмисла, дебилни

образовни програми, мрак за истину, деген уметност, мода разврата,

тровање са земље и неба, и слично, преврнути као гаће, распухнути.

Наша је дужност да чистимо себе, да чистимо круг око себе, круг

кога описују средњи прсти испружених руку. Наше је да шаљемо љубав

делатну, својим ближњим и даљњим, својим непријатељима, свима.

Наша је дужност да шаљемо љубав и Богу. Он све има осим наше љубави.

5. 11. 2013.

Допаднеш ли ми само шака
Грлићу те топлије од сахарског ветра и летњег пљуска
Са мојих стотину руку испружених из мрака
И хиљаду разлога што из срца туку.
Допаднеш ли само мојих руку
Чувај се добро, ништа ти помоћи неће
Хиљаде ће срдаца у теби да туку
Хиљаде сунаца да рађа пролеће.
Од мене ти скривања нема
Ако то ниси знала залуд си учила школе
Кад грлим ја то рукама обема
Скидам планете и звезде да те воле.

(Из књиге „Кад би љубави било“, Мајдан, 2015)